Muškarci su dominantni u većini atletskih disciplina, ali kada je reč o sportovima ultra izdržljivosti gde se vežba šest sati ili duže, razlika između performansi muškaraca i žena značajno se smanjuje. Tradicionalno, muškarci su nadmašivali žene za oko 10% u disciplinama poput maratona, ali na ultra-distancama, ta razlika može pasti čak i na 4%, sa ženama koje ponekad čak i nadmašuju muškarce. Ova promena može se objasniti kombinacijom fiziologije, metabolizma i strategije.
Ženski mišićni sastav je optimizovan za izdržljivost, s većim udelom mišićnih vlakana tipa I, efikasnijih i otpornijih na zamor tokom dugotrajnih aktivnosti u poređenju sa vlaknima tipa II. Ovo im daje prednost u održavanju mišićne funkcije tokom dužih aktivnosti, smanjujući rizik od zamora mišića kako vreme odmiče. Takođe, žene mogu iskusiti manji neuromišićni zamor i akumulirati manje anaerobnih nusproizvoda tokom dugotrajnog napora.
Muškarci i dalje imaju prednost u kraćim, intenzivnijim događajima zbog veće mišićne mase i aerobnog kapaciteta, ali metaboličke prednosti koje žene pokazuju u sportovima ultra izdržljivosti pomažu im da suze jaz kako događaji traju. Žensko telo je efikasnije u oksidativnom metabolizmu, koristeći masti kao gorivo. Estrogen, dominantni hormon kod žena, doprinosi metabolizmu masti i očuvanju glikogena, što je važno za bolju izdržljivost.
Hormonalni profil žena podržava trajnu upotrebu energije i otpornost u dugotrajnim trkama, dok muškarci imaju koristi od višeg nivoa testosterona u kraćim disciplinama izdržljivosti. Upravljanje hormonskim fluktuacijama tokom menstrualnog ciklusa ili menopauze može biti izazovno, ali žene nastavljaju da napreduju u sportovima ultra izdržljivosti.
Psihološka snaga žena često dolazi do izražaja u sportovima ultra izdržljivosti, gde su sposobne da modulišu osetljivost na bol, ostanu fokusirane i motivisane tokom dugih takmičenja. Emocionalna otpornost žena igra ključnu ulogu u prevazilaženju psiholoških izazova u ovim sportovima.
Pejsing je važan u sportovima ultra izdržljivosti, gde su žene poznate po konzervativnijim i doslednijim strategijama u poređenju sa muškarcima koji često preuzimaju veće rizike. Ova razlika može biti posledica fizioloških i psiholoških faktora. Žene su efikasnije u strategijama pejsinga, što im omogućava da optimizuju performanse tokom dugog perioda.
Iako muškarci i dalje dominiraju u trkama ultra izdržljivosti, žene se približavaju, posebno zbog svojih prednosti u metabolizmu, psihološkoj snazi i strategijama pejsinga. Kontinuirani napredak je neophodan da bi se postigla potpuna jednakost između polova. Rešavanje izazova poput hormonskih fluktuacija i društvenih barijera ključno je za osnaživanje žena u ovim sportovima.
Sportovi ultra izdržljivosti postavljaju nove standarde u atletskim performansama i izazivaju tradicionalne rodne norme. Brzi napredak žena sugeriše da bi u budućnosti mogle nadmašiti muškarce u ekstremnim disciplinama izdržljivosti. U ovom trenutku, takmičenje postaje sve bliže kako trka postaje duža.
