Lekovi sa psihodeličnim efektima, kao što su psilocibin, LSD, MDMA i kanabis, mogu pomoći u zaštiti mozga od nekih aspekata starenja.
Nedavno istraživanje na 3.294 odrasle osobe u SAD, starosti između 42 i 92 godine, pokazalo je da oni koji su prijavili da su koristili halucinogen bilo koje vrste u protekloj godini pokazuju manje simptoma depresije i povoljnije promene u funkcijama mozga višeg reda.
U poređenju sa onima koji nisu koristili psihodelike, oni koji jesu imali su više rezultata na testovima sprovedenim preko telefona koji su procenjivali induktivno rezonovanje, verbalnu tečnost, radnu memoriju, brzinu obrade, prebacivanje pažnje i inhibicionu kontrolu.
Psihodelični korisnici, međutim, nisu postigli bolje rezultate u epizodnoj memoriji, koja čuva i preuzima svakodnevne događaje i često je pod uticajem demencije.
Nalazi su samo posmatrački, tako da se ne mogu utvrditi uzrok i posledica, i oslanjaju se na subjektivne račune sa nekontrolisanim dozama leka. Štaviše, studija ne razlikuje različite vrste psihodelika koji se uzimaju.
Ipak, gerontolozi Kalol Kumar Bhattačarija sa Državnog univerziteta Juta i Kejli Fern sa Univerziteta Južne Floride smatraju da postoji razlog da se nastavi istraživanje.
Psihodelici su nedavno izazvali sve veći naučni interes širom sveta, nakon što je nekoliko kliničkih ispitivanja pokazalo da ovi lekovi imaju terapeutski potencijal za lečenje neuropsihijatrijskih poremećaja, kao što su anksioznost, depresija ili posttraumatski stres.
Neki od lekova identifikovanih sa najperspektivnijim rezultatima uključuju psilocibin (aktivni sastojak magičnih pečuraka), LSD (dietilamid lizirgične kiseline), ketamin i MDMA (3,4-metilendioksimetamfetamin, opšte poznat kao ekstazi).
Uprkos sve većem broju kliničkih ispitivanja koja istražuju potencijalne zdravstvene prednosti ovih nedozvoljenih i istorijski stigmatizovanih lekova, današnje studije retko uključuju starije pacijente. U stvari, mogućnost da se psihodelici mogu koristiti kao sredstvo za obnavljanje procesa u mozgu koji stari, jedva da je uopšte istražena.
To je značajan previd, tvrde Bhattachariia i Fearn, jer je starija odrasla doba često povezana sa padom izvršne funkcije i poremećajima raspoloženja.
Brojne nedavne studije na starijim kohortama sugerišu da psihodelici mogu poboljšati kreativnost i poboljšati funkciju izvršnog mozga, čak i u malim dozama.
„Savezna i državna vlada treba da dekriminalizuju psihodelike kako bi istraživanje moglo da se sprovodi na način koji obezbeđuje pouzdanost i validnost“, zaključuju dva istraživača.
„Više longitudinalnih istraživanja, uključujući kliničke uzorke i uzorke iz zajednice, od suštinskog je značaja [za] korišćenje psihodelika kao alternativne terapije… u kognitivnim funkcijama kasnog života.
Drugi naučnici se slažu da bi trebalo da počnemo da razmatramo psihodeličke terapije za starije odrasle osobe. Biće potrebna rigorozna, dugoročna ispitivanja da bi se testirala bezbednost i efikasnost ovog pristupa pre nego što on, naravno, postane uspostavljen klinički alat.
Pošto neki halucinogeni mogu uticati na kardiovaskularni sistem, izazvati uznemirujuće „loše putovanje“ ili predstavljati rizik za one sa poremećajima ličnosti, postoji dobar razlog da se nastavi sa oprezom.
U isto vreme, kognitivni pad i demencija predstavljaju značajnu pretnju starenju ljudi širom sveta, a postoji nekoliko dostupnih tretmana ili terapija za njihovo sprečavanje.
Dalja istraživanja o psihodelicima mogla bi usmeriti istraživače lekova u pravom smeru, čak i ako se supstance same po sebi ne pokažu kao korisni klinički alati.
Na primer, Bhattachariia i Fern sugerišu da je možda razlog zbog kojeg psihodelici izgleda nemaju toliko uticaja na epizodno pamćenje kao što imaju na izvršno funkcionisanje zato što je „izvršno funkcionisanje čvršće uklopljeno u proces starenja“.
Čini se da psilocibin, LSD, MDMA i drugi psihodelici stimulišu nove veze između neurona, a neki bi čak mogli da poprave prekinute veze. U početnim kliničkim ispitivanjima, ovi halucinogeni su se činili korisnim u lečenju depresije, kao i stresnih i anksioznih poremećaja, od kojih svi mogu biti povezani sa blagim kognitivnim oštećenjem. Možda lekovi nekako oslobađaju mozak takvog emocionalnog „stresa“, omogućavajući mu da uopšte bolje funkcioniše.
Ako se pokaže da psihodelici zaista imaju trajne efekte na raspoloženje i dobrobit, njihova kontrolisana i pažljivo praćena upotreba među starijim osobama u terapijskom okruženju mogla bi da promeni život.
Studija je objavljena u Gerontologiji i gerijatrijskoj medicini.
