Za starije odrasle osobe sa astmom koji su iskusili depresiju u prošlosti, brojke su bile izuzetno zabrinjavajuće, pri čemu je otprilike polovina iskusila recidiv depresije tokom jeseni 2020. godine, što je znatno više od stope recidiva među njihovim vršnjacima koji nisu imali astmu. . Oni koji su bili usamljeni imali su značajno povišenu stopu depresije.
„Kada se uzme u obzir visok komorbiditet između astme i depresije pre pandemije, u kombinaciji sa usamljenošću povezanom sa produženim periodima izolacije i stresom zbog toga što je označen kao visoki rizik za teške ishode povezane sa COVID-19, nije iznenađujuće da je ova populacija doživela nagli pad mentalnog zdravlja tokom pandemije“, kaže prvi autor, Andie MacNeil, istraživačica na Factor-Inventash fakultetu za socijalni rad (FIFSV) i Institutu za životni tok i starenje Univerziteta u Torontu.
Uzorak je došao iz Kanadske longitudinalne studije o starenju, nacionalne longitudinalne studije starijih Kanađana. Korišćenjem longitudinalnih podataka, ova studija je uspela da napravi razliku među 2.017 ispitanika sa astmom, između onih sa depresijom pre pandemije (n=770) i onih koji nikada nisu iskusili depresiju pre pandemije (n=1247).
Iako su ispitanici sa istorijom depresije imali najveći rizik, 1 od 7 onih koji nisu imali istoriju depresije pre pandemije bio je depresivan tokom jeseni 2020. godine, naglašavajući danak koji je pandemija imala kod mnogih ranije mentalno zdravih starijih odraslih osoba sa astmom.
„Pandemija je imala štetne posledice po mentalno zdravlje starijih osoba, posebno onih koji se takođe suočavaju sa hroničnim zdravstvenim stanjima, kao što je astma“, kaže koautor Grejs Li, dr. kandidat na Univerzitetu Viktorija. „Važno je da kliničari i zdravstveni radnici vrše skrining na simptome depresije među svojim pacijentima sa astmom, čak i među onima koji u prošlosti nisu pokazivali znake depresije.
Iako postoji sve veći broj istraživanja koja ukazuju na visoku stopu depresije tokom pandemije, nekoliko studija pre ovoga bilo je fokusirano posebno na ranjivosti među onima sa astmom. Istraživači su identifikovali nekoliko faktora koji su bili povezani sa većim rizikom od depresije među ovom populacijom, kao što su poremećaji u pristupu zdravstvenoj zaštiti. Ovi nalazi mogu pomoći da se informišu o kritičnim tačkama intervencije za podršku ovoj populaciji.
„Pandemija je ozbiljno poremetila pristup zdravstvenim uslugama, što može biti posebno štetno za starije odrasle osobe sa hroničnim bolestima, uključujući astmu“, kaže viši autor profesor Esme Fuller-Thomson sa FIFSV Univerziteta u Torontu i direktor Instituta za životni tok i starenje. „Ovo naglašava kritičnu važnost osiguravanja da zdravstvena zaštita ostane dostupna, čak i u odsustvu ličnih usluga.“
Ispitanici sa astmom koji su doživeli porast porodičnih sukoba tokom pandemije takođe su imali veći rizik od depresije do jeseni 2020.
„Visoki nivoi porodičnih sukoba su već poznati faktor rizika za depresiju u kasnijem životu. Pandemija je imala dodatni efekat ozbiljnog poremećenja mehanizama suočavanja koji mogu pomoći u ublažavanju međuljudskih sukoba, kao što su društvena podrška i vreme provedeno van kuće, što je rezultiralo povećanjem u depresiji“, kaže koautor Jing Jiang, viši epidemiolog u Agenciji za javno zdravlje Kanade,
Istraživači su takođe otkrili da je gubitak prihoda ili nemogućnost pristupa neophodnim zalihama ili hrani tokom pandemije povezan sa depresijom među onima sa astmom.
