Stajanje je steklo popularnost među ljudima koji žele da nadoknade štetu sedentarnom načinu života često uzrokovanom provođenjem dugih dana sedeći ispred računara, televizije ili volana. Stojeći stolovi postali su popularna opcija među kancelarijskim radnicima, a u drugim industrijama kao što je maloprodaja, radnici se mogu odlučiti da stoje umesto da sede.
Međutim, njihovi napori možda neće dati željeni rezultat. Novo istraživanje Univerziteta u Sidneju pokazalo je da dugoročno, više stajanje u poređenju sa sedenjem ne poboljšava kardiovaskularno zdravlje (koronarna bolest srca, moždani udar i srčana insuficijencija) i može povećati rizik od problema sa cirkulacijom povezanih sa stajanjem, kao što je varikoza vene i duboka venska tromboza.
Studija, objavljena u Međunarodnom časopisu za epidemiologiju, takođe je otkrila da sedenje preko 10 sati dnevno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i ortostatske incidencije, pojačavajući potrebu za većom fizičkom aktivnošću tokom dana. Istraživanje takođe primećuje da više stajanje nije povezano sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Vodeći autor sa Fakulteta za medicinu i zdravlje i zamenik direktora Centra za istraživanje Mackenzie Vearables, dr Metju Ahmadi, rekao je da postoje i drugi načini za one koji vode sedeći način života da poboljšaju svoje kardiovaskularno zdravlje.
„Ključni zaključak je da predugo stajanje neće nadoknaditi inače sedentarni način života i moglo bi biti rizično za neke ljude u smislu zdravlja cirkulacije. Otkrili smo da duže stajanje ne poboljšava kardiovaskularno zdravlje na duži rok i povećava rizik od cirkulatornog pitanja“, rekao je dr Ahmadi.
Iako su istraživači otkrili da više stajanje nije donelo nikakve zdravstvene koristi, oni su upozorili da se ne sede duže vreme, preporučujući ljudima koji redovno sede ili dugo stoje da planiraju redovno kretanje tokom dana.
„Za ljude koji redovno sede duži period, uključujući obilje usputnih kretanja tokom dana i strukturirane vežbe mogu biti bolji način da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti“, rekao je profesor Emanuel Stamatakis, direktor istraživačkog centra Mackenzie Vearables. .
„Pravite redovne pauze, šetajte okolo, idite na sastanak, koristite stepenice, pravite redovne pauze kada vozite na velike udaljenosti ili koristite taj ručak da se udaljite od stola i malo se pomerite. U Australiji sada ulazimo u toplijih meseci, tako da je vreme savršeno za vežbe bezbedne od sunca koje vam pomažu da se krećete“, rekao je on.
Istraživanje profesora Stamatakisa i dr Ahmadija objavljeno ranije ove godine pokazalo je da oko šest minuta energične vežbe ili 30 minuta umerenih do jakih vežbi dnevno može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti čak i kod ljudi koji su bili veoma sedeći duže od 11 godina. sati dnevno.
Studija je sprovedena korišćenjem podataka o srčanim oboljenjima i bolestima cirkulacije uzetih u periodu od sedam do osam godina od 83.013 odraslih osoba u Velikoj Britaniji koji su na početku bili bez srčanih bolesti, mereno korišćenjem uređaja za nošenje na ruci za istraživanje, sličnih pametnom satu.
