Stres utiče na telo i mozak na mnogo načina tako što dovodi do povećanja nivoa kortizola u endokrinom sistemu. Ovi visoki nivoi mogu se naći u celom telu. Studija, predstavljena tokom 2023. godine na godišnjem sastanku Društva za menopauzu u Filadelfiji 27-30. septembra, sugeriše da povišeni nivoi kortizola u kosi i pljuvački mogu uticati na kognitivno i mentalno zdravlje kod žena u kasnoj peri/ranoj postmenopauzi.
Nije tajna da stres može uzeti veliki danak na telo i um, izazivajući niz štetnih zdravstvenih stanja. Urađena su značajna istraživanja o dugoročnim efektima stresa.
Nova studija, iako male veličine (uključujući 43 učesnika u kasnoj perimenopauzi ili ranoj postmenopauzi), koristila je drugačiji pristup proceni uticaja stresa određujući stepen do kojeg su nivoi kortizola u kosi i pljuvački povezani sa ozbiljnošću simptoma depresije i kognitivnim performansama na testovi verbalne memorije, verbalnog učenja, pažnje i radne memorije kod zdravih žena u kasnoj peri/ranoj postmenopauzi.
Istraživači su otkrili da su viši nivoi kortizola u kosi značajno povezani sa lošijom pažnjom i performansama radne memorije. Kortizol za kosu nije imao značajnu korelaciju sa učinkom na verbalnom učenju ili testovima verbalne memorije. Kortizol u pljuvački nije imao značajnu korelaciju sa ispitivanjem verbalnog pamćenja, pažnjom ili performansama radne memorije; međutim, viši kortizol u pljuvački bio je značajno povezan sa lošijom ozbiljnošću simptoma depresije.
Ovaj rad sugeriše da markeri aktivacije hipotalamus-hipofizne osovine (HPA) koji hvataju ukupnu sekreciju kortizola tokom više meseci, odnosno kortizol za kosu, snažno koreliraju sa kognitivnim performansama na zadacima pažnje i radne memorije, dok mere akutnijeg kortizola, tj. kortizol u pljuvački, može biti snažnije povezan sa ozbiljnošću simptoma depresije.
Rezultati predstavljeni tokom sastanka deo su prezentacije pod naslovom „Stres u telu, na mozgu: nivoi kortizola u kosi i pljuvački povezani sa ozbiljnošću simptoma depresije i kognitivnim performansama kod zdravih žena u kasnoj peri/ranoj postmenopauzi.
„Ovaj rad pruža početne dokaze koji povezuju dugotrajnu aktivaciju HPA sa lošijom pažnjom i pamćenjem tokom perimenopauze. Druga istraživanja su pokazala da intervencije mogu smanjiti aktivaciju HPA; moj sledeći koraci će biti da proučim da li je dugotrajna HPA promenljivi marker i da li je do smanjenjem aktivacije HPA intervencijama možemo poboljšati izvršno funkcionisanje tokom perimenopauze“, kaže dr Kristina Metkalf, docent i vodeći autor sa Odeljenja za psihijatriju na medicinskom kampusu Univerziteta Kolorado Anšuc u Aurori, CO.
„Ova studija, iako mala po veličini, pruža uvid u razmatranje aktivnosti HPA prilikom procene pacijentovog kognitivnog i mentalnog zdravlja“, dodaje dr Stephanie Faubion, medicinski direktor The Menopause Societi. „Ovo bi moglo biti od pomoći u budućnosti da se identifikuju pacijenti koji mogu biti pod većim rizikom od depresije i kognitivnog pada.“