Novi lek dizajniran da spreči Alchajmerovu bolest testira se na više od 100 lokacija širom sveta, uključujući Univerzitet u Pensilvaniji.
Nazvan lekanemab, sastoji se od antitela koja se vezuju za abnormalne proteine koji se akumuliraju u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Prethodni napori da se ciljaju ovi proteini doveli su do malog ili nikakvog poboljšanja simptoma pacijenata, iz razloga koji su i dalje slabo shvaćeni.
Istraživači se nadaju da će novi lek biti efikasniji jer se daje ranije tokom bolesti, pre nego što funkcija mozga počne da opada.
Evo šta treba da znate o leku i kako da saznate da li ispunjavate uslove za studiju.
Koliko ljudi ima Alchajmerovu bolest?
Alchajmerova bolest je bolest mozga koja polako narušava pamćenje i veštine razmišljanja.
Smatra se da više od 6 miliona ljudi u SAD boluje od Alchajmerove bolesti, od kojih većina ima više od 65 godina.
Uzroci nisu u potpunosti shvaćeni. Akumulacija abnormalnih proteina u mozgu obično je praćena smanjenjem mozga, upalom i oštećenjem krvnih sudova.
Neki ljudi imaju genetsku mutaciju koja više nego udvostručuje njihov rizik od bolesti. Glumac Kris Hemsvort, najpoznatiji po ulozi Tora u Marvelovim filmovima, nedavno je otkrio da nosi dve kopije ove mutacije, što znači da je njegov rizik otprilike osam puta veći od normalnog.
Ali mnogi ljudi sa ovim mutacijama ne razvijaju Alchajmerovu bolest i, obrnuto, mnogi bez mutacije obolevaju.
Ko ima pravo na studiju?
Učesnici ispitivanja moraju biti starosti između 55 i 80 godina, sa normalnom funkcijom mozga.
Njihovi mozgovi takođe moraju da akumuliraju određeni stepen abnormalnih proteina za koje se smatra da igraju ulogu u izazivanju Alchajmerove bolesti. Nazvani beta amiloid, ovi lepljivi proteini se otkrivaju putem snimanja mozga koji se zove PET skeniranje.
Ti skenovi su skupi, na hiljade dolara po komadu. Oni se nude potencijalnim učesnicima studije tek nakon što se podvrgnu početnom testu krvi, koji je manje precizan od skeniranja, ali može isključiti ljude koji nemaju amiloid u mozgu.
Kako mogu da se prijavim za probu?
Ispitivanje finansiraju Nacionalni instituti za zdravlje i nekoliko filantropskih organizacija, kao i Eisai, japanska kompanija koja proizvodi antitela.
Studiju koordiniraju Institut za terapeutsko istraživanje Alchajmerove bolesti Univerziteta Južne Kalifornije, Brigam i ženska bolnica, Opšta bolnica Masačusetsa i Medicinska škola Harvard.
Suđenje je u toku od sredine 2020. godine, ali traje do oktobra 2027. godine, a na mnogim lokacijama još uvek se prijavljuju učesnici.
Cilj je imati 1.400 učesnika – polovina njih dobija infuziju stvarnog leka, a polovina placebo. Volonteri u početku dobijaju infuzije svake druge nedelje, a kasnije prelaze na mesečni raspored, ukupno četiri godine.
Ljudi zainteresovani da se prijave za studiju mogu da pozovu +1 800-243-2370 ili da posete AHEADstudi.org. Pored Univerziteta u Pensilvaniji, druge lokacije u državi uključuju Keistone Clinical Studies, u Plimouth Meeting-u.
Šta lek radi?
Antitela u leku su prilagođena da prepoznaju i vezuju se za beta amiloid, abnormalne proteine u mozgu.
Kada se antitela vežu za ove proteinske molekule, imuni sistem reaguje tako što ih uklanja iz mozga radi odlaganja.
U prethodnoj studiji objavljenoj u novembru, lek je dramatično snizio nivoe amiloida u mozgu ljudi sa ranim simptomima bolesti. Ali uticaj na kognitivne veštine učesnika bio je relativno skroman.
Kompanija je već dostavila rezultate iz te studije FDA, od koje se očekuje da pregleda lek za moguće odobrenje negde 2023. To će značiti odmeravanje koristi u odnosu na rizik od neželjenih efekata, koji mogu uključivati oticanje i krvarenje u mozgu.
Istraživači se nadaju da će se u novoj studiji lek pokazati još efikasnijim kada se daje ljudima bez simptoma.
Zašto se naziv leka završava na -mab?
Nazivi droga često zvuče kao da je neko nasumično birao slova iz abecede. Slova mab na kraju naziva leka, kao u slučaju lekanemaba, označavaju monoklonsko antitelo.
Antitela su proteini u obliku slova I koje proizvodi imuni sistem. Ali kada se sintetišu za upotrebu u medicini, prave ih genetski klonovi jedne vrste ćelija, otuda i termin monoklonalni.
