Šta treba da znate o skriningu raka pankreasa

Šta treba da znate o skriningu raka pankreasa

Skrining raka pankreasa je značajno napredovao poslednjih godina. Sada postoje smernice zasnovane na istraživanju o skriningu za ljude sa visokim rizikom od razvoja bolesti, a istraživači sarađuju na razvoju novih pristupa skriningu koji uključuju genetsko testiranje i veštačku inteligenciju (AI).

„Imamo visokokvalitetne studije iz SAD i Evrope koje pokazuju da skrining može otkriti rak u ranijoj fazi i da otkrivanje vodi ka boljim ukupnim ishodima – pre svega, poboljšanom preživljavanju“, kaže Michael Vallace, MD, interventni endoskopista na klinici Maio Sveobuhvatni centar za rak.

Evo šta treba da znate o skriningu raka pankreasa.

Smernice preporučuju skrining za ljude sa visokim rizikom od raka pankreasa – one sa porodičnom istorijom bolesti ili poznatim genetskim mutacijama.

Ljudi sa porodičnom istorijom raka pankreasa imaju najveći rizik od razvoja bolesti. „Što više rođaka imate sa rakom pankreasa, to je veći rizik. Naš prag za preporuku skrininga su dva rođaka u prvom stepenu (majka, otac ili braća i sestre) ili tri rođaka bilo kog stepena sa rakom pankreasa“, kaže dr Volas.

Takođe je moguće imati genetske mutacije ili promene koje vas dovode u visok rizik od raka pankreasa, ali dr Volas kaže da malo ljudi dobija genetsko testiranje potrebno da bi se identifikovale te mutacije.

„Manje od jedne trećine ljudi koji ispunjavaju uslove dobijaju genetsko testiranje“, kaže on. „To može biti procedura spasavanja života koja je dostupna i pokrivena zdravstvenim osiguranjem.

Istraživanje klinike Mejo je takođe pokazalo da nova dijagnoza dijabetesa praćena gubitkom težine može biti jedan od najranijih pokazatelja raka pankreasa.

„Ovo se razlikuje od uobičajenog oblika dijabetesa koji je povezan sa gojaznošću i povećanjem telesne težine. Ovaj dijabetes je povezan sa gubitkom težine, posebno kod ljudi starijih od 50 godina. Te osobe bi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom i razmotre procenu pogledajte njihov pankreas, kao što su snimanje ili testovi krvi“, kaže dr Volas.

Dr Volas kaže da se preporučuju dva skrining testa za rak pankreasa: MRI i endoskopski ultrazvuk.

„Skrining bi trebalo da se uradi u centru koji može da sprovede visokokvalitetni MRI i proceduru koja se zove endoskopski ultrazvuk“, kaže dr Volas. „To je kao endoskopija koju radimo za žgaravicu ili bol u stomaku, ali endoskop ima ultrazvučni uređaj na kraju.“

Pošto se pankreas nalazi odmah iza želuca, endoskopski ultrazvuk omogućava vašem lekaru da dobije precizan pregled pankreasa. Ako neko područje izgleda zabrinjavajuće, mogu koristiti endoskop da bi dobili biopsiju.

Skrining se generalno preporučuje jednom godišnje.

„U mnogim slučajevima menjamo testove – MR jedne godine i endoskopski ultrazvuk sledeće godine“, kaže dr Volas.

On naglašava važnost pregleda od strane iskusnog stručnjaka za negu raka pankreasa.

„Oba testa donekle zavise od korisnika. To znači da ljudi koji sprovode testove treba da imaju veliko iskustvo u posmatranju pankreasa – profesionalci u velikom akademskom medicinskom centru (onom koji obrazuje zdravstvene radnike) koji primaju mnogo pacijenata sa oboljenjem pankreasa i rak pankreasa“.

U toku su napori da se poveća svest i upotreba genetskog testiranja, što je ključno za identifikaciju i skrining ljudi sa većim rizikom od raka pankreasa.

Ljudi koji su identifikovani kao visokorizični na osnovu genetskog testiranja čine samo oko 10% dijagnoza raka pankreasa. Zdravstveni radnici često slučajno dijagnostikuju ostalih 90% slučajeva raka pankreasa dok istražuju drugi problem, kao što je cista pankreasa. „Cista je mala kolekcija tečnosti. Većina cista je benigna, ali postoji mala podskupina koja može da postane maligna“, kaže dr Volas.

Dr Volas i njegove kolege širom sveta rade na uspostavljanju skrining testova za identifikaciju ljudi u grupi od 90%. Jedan test u razvoju analizira tečnost u cistama pankreasa da bi se utvrdio rizik od raka. Drugi test analizira sokove pankreasa na rizik od raka.

Dr Volas kaže da oko 40% ljudi starijih od 50 godina ima neku vrstu ciste pankreasa. Razumevanje njihovog rizika od raka pankreasa je ključni deo personalizacije njihovih planova skrininga kako bi se bolest ranije identifikovala.

Dr Volas i njegove kolege su pri kraju petogodišnje studije koja procenjuje AI algoritam dizajniran da pomogne timovima za negu da klasifikuju ciste visokog i niskog rizika. Preliminarni nalazi objavljeni 2019. pokazali su da algoritam može da očita MR skeniranje za pola sekunde, u poređenju sa 20 do 30 minuta ručnog pregleda od strane radiologa.

„Ovaj napredak nam omogućava da kažemo koje od ovih cista će verovatno postati kancerogene, a za te pojedince možemo ukloniti cistu pre nego što postane maligna i sprečiti bolest“, kaže dr Volas.

Ovo istraživanje, čije se završetak očekuje 2025. godine, ima potencijal da smanji potrebu za invazivnim biopsijama, poboljša tačnost programa skrininga i poboljša ishode pacijenata.

Pored metoda skrininga i rane identifikacije koje se procenjuju na klinici Mejo, istraživači su fokusirani na korišćenje indikatora kao što su telesna težina, šećer u krvi i holesterol za predviđanje rizika od raka pankreasa.

Dr Volas kaže da bi ovi pokazatelji mogli da pomognu da se sugeriše ko bi mogao imati koristi od skrininga raka pankreasa: „Svi mi svake godine proveravamo težinu, šećere i holesterol. Možda postoji signal koji bismo mogli da iskoristimo da kažemo da biste mogli da razmislite o pregledu za rak pankreasa?“

Integracija genetskog testiranja, AI i inovativnih tehnologija skrininga u preventivnu negu nudi potencijal za identifikaciju raka pankreasa u ranijim fazama koje se lakše leče.

„Nadamo se da ćemo primeniti ovaj napredak kako bismo pratili pacijente i upozorili stručnjake za negu o riziku od raka pankreasa“, kaže dr Volas. „Zaista želim da ljudi imaju osećaj nade za rak pankreasa. Napravili smo važna poboljšanja u ukupnom preživljavanju i sveukupni pomak ka ranom otkrivanju.“