Respiratorni virusi poput virusa gripa (gripa), SARS-CoV-2 (koji izaziva COVID) i respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) mogu da nas razbole tako što inficiraju naš respiratorni sistem, uključujući nos, gornje disajne puteve i pluća.
Oni se šire od osobe do osobe putem respiratornih kapljica kada neko kašlje, kija ili razgovara i mogu izazvati smrt u ozbiljnim slučajevima.
Ali šta se dešava u našem telu kada se prvi put sretnemo sa ovim virusima? Naš imuni sistem koristi brojne strategije za borbu protiv virusnih infekcija. Pogledajmo kako to radi.
Kada naiđemo na respiratorne viruse, prva linija odbrane su fizičke i hemijske barijere u našem nosu, gornjim disajnim putevima i plućima. Barijere poput sluzi i struktura nalik dlačicama na površini ćelija, rade zajedno kako bi uhvatile i uklonile viruse pre nego što dođu dublje u naš respiratorni sistem.
Naša odbrana takođe uključuje naše ponašanje kao što je kašljanje ili kijanje. Kada izduvamo nos, sluz, virusi i svi drugi patogeni koji su uhvaćeni u njemu se izbacuju.
Ali ponekad virusi uspevaju da izbegnu ove početne barijere i da se ušunjaju u naš respiratorni sistem. Ovo aktivira ćelije našeg urođenog imunog sistema.
Dok se naš stečeni imuni sistem vremenom razvija, naš urođeni imuni sistem je prisutan pri rođenju. Generiše „nespecifičan“ imunitet identifikacijom šta je strano. Ćelije urođenog imuniteta deluju kao patrolni sistem, tražeći bilo kakve osvajače. Ove urođene ćelije patroliraju skoro svakim delom našeg tela, od naše kože do nosa, pluća, pa čak i unutrašnjih organa.
Naš respiratorni sistem ima različite vrste urođenih ćelija – kao što su makrofagi, neutrofili i prirodne ćelije ubice – koje patroliraju u našem telu tražeći uljeze. Ako prepoznaju nešto strano, u ovom slučaju virus, pokrenuće odgovor na napad.
Svaki tip ćelije igra nešto drugačiju ulogu. Makrofagi, na primer, ne samo da će progutati i variti viruse (fagocitoza), već će i osloboditi koktel različitih molekula (citokina) koji će upozoriti i regrutovati druge ćelije da se bore protiv opasnosti.
U međuvremenu, prirodne ćelije ubice, odgovarajuće nazvane, napadaju zaražene ćelije i sprečavaju viruse da se umnožavaju i dalje upadaju u naše telo.
Prirodne ćelije ubice takođe podstiču upalu, ključni deo imunološkog odgovora. Pomaže da se regrutuje više imunih ćelija na mesto infekcije, poboljšava protok krvi i povećava propustljivost krvnih sudova, omogućavajući imunim ćelijama da stignu do zaraženih tkiva. U ovoj fazi, naš imuni sistem se bori protiv virusa i rezultat može izazvati upalu, groznicu, kašalj i zagušenje.
Kako urođeni imuni odgovor počinje, aktivira se druga grana imunog sistema koja se zove adaptivni imuni sistem.
Adaptivni imuni sistem je specifičniji od urođenog imunog sistema i odlučuje o ispravnim alatima i strategiji za borbu protiv virusnih osvajača. Ovaj sistem igra vitalnu ulogu u eliminisanju virusa i pružanju dugoročne zaštite od budućih infekcija.
Specijalizovane ćelije zvane T ćelije i B ćelije su ključni igrači u stečenom imunitetu.
T ćelije (konkretno, pomoćne T ćelije i citotoksične T ćelije) prepoznaju virusne proteine na površini inficiranih ćelija:
B ćelije proizvode antitela, proteine koji se mogu vezati za viruse, neutralisati ih i označiti ih za uništavanje od strane drugih imunih ćelija.
B ćelije su kritični deo memorije u našem imunološkom sistemu. Pamtiće ono što se dogodilo i neće zaboraviti godinama. Kada isti virus ponovo napadne, B ćelije će biti spremne da se bore protiv njega i neutralisaće ga brže i bolje.
Zahvaljujući adaptivnom imunološkom sistemu, vakcine protiv respiratornih virusa kao što je vakcina COVID mRNA štiti nas od bolesti ili teške bolesti. Međutim, ako je isti virus mutiran, naš imuni sistem će se ponašati kao da je novi virus i moraće ponovo da se bori u ratu.
Kako imuni odgovor napreduje, kombinovani napori urođenog i adaptivnog imunog sistema pomažu u kontroli virusa. Zaražene ćelije se čiste, a virus se neutrališe i eliminiše iz tela.
Kako se infekcija povlači, simptomi se postepeno poboljšavaju, a mi počinjemo da se osećamo bolje i da se oporavljamo.
Ali oporavak varira u zavisnosti od specifičnog virusa i nas kao pojedinaca. Neki respiratorni virusi, poput rinovirusa koji izazivaju prehladu, mogu izazvati relativno blage simptome i brz oporavak. Drugi, poput gripa, SARS-CoV-2 ili teških slučajeva RSV-a, mogu dovesti do ozbiljnijih simptoma i dužeg vremena oporavka.
