Popijte piće sa prijateljima u srećni čas i verovatno ćete se osećati brbljivim, prijateljskim i raspoloženim. Ali uzmite piće sami i možda ćete osetiti depresiju. Istraživači misle da sada znaju zašto se to dešava.
„Društvene postavke utiču na to kako pojedinci reaguju na alkohol, ali ne postoji mehanička studija o tome kako i zašto se to dešava“, rekao je dr Kiung-An Han, biolog sa Univerziteta Teksas u El Pasu koji koristi voćne mušice za proučavaju alkoholizam.
Sada su Han i tim UTEP fakulteta i studenata preduzeli ključni korak u razumevanju neurobiološkog procesa iza društvenog pijenja i kako ono podstiče osećaj euforije. Njihova nova studija, objavljena u nedavnom izdanju časopisa Biologija zavisnosti, precizira region mozga koji je stimulisan društvenim pijenjem i može dovesti do boljeg razumevanja kako ljudi postaju ranjivi na poremećaj upotrebe alkohola (AUD), bolest koja uticalo je na skoro 29,5 miliona ljudi samo prošle godine, prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam.
Ispostavilo se da se pripite voćne mušice ne razlikuju mnogo od pijanih ljudi. Iako mogu izgledati kao nekonvencionalan izbor iz kojeg se može izvući znanje o ljudskom ponašanju, ovi insekti dele oko 75% istih gena koji izazivaju ljudske bolesti, objasnio je Han.
Koristeći voćne mušice, Han i njen tim pokušali su da pokažu da etanol, alkohol u pićima, izaziva različite reakcije u usamljenim i grupnim okruženjima i da je dopamin, moždani molekul koji igra ulogu u zadovoljstvu, motivaciji i učenju, ključni igrač za ovaj fenomen.
Eksperimenti tima sastojali su se od izlaganja voćnih mušica, bilo samih ili u grupnom okruženju, pari etanola i merenja njihove prosečne brzine da bi se odredio stepen reakcije izazvane etanolom. Dok su muve koje su „pile same“ pokazale blagi porast u kretanju, muve izložene etanolu u grupnom okruženju pokazale su značajno povećanu brzinu i kretanje.
Tim je zatim nastavio da testira da li dopamin igra ulogu u odgovoru muva na etanol, upoređujući kontrolnu grupu čiji je dopamin prirodno regulisao mozak sa eksperimentalnom grupom koja je imala povećan nivo dopamina.
Tim je otkrio da su muve, bez obzira da li su imale normalan ili povećan nivo dopamina, imale sličnu reakciju na etanol u usamljenom okruženju – neznatno povećanje aktivnosti. Ali u društvenim okruženjima, muve sa povećanim dopaminom pokazale su još veću hiperaktivnost nego obično.
„Pokazali smo da i društvene sredine i dopamin deluju zajedno na pojačani odgovor muva na etanol“, rekao je Han, koji trenutno radi kao pomoćnik dekana na Fakultetu za nauke.
Konačni zadatak tima bio je da identifikuje koji od pet dopaminskih receptora u mozgu ima najveći doprinos u ovom procesu i otkrio je da je D1 dopaminski receptor najvažniji za reakciju muva na etanol u društvenom okruženju.
„Ljudski gen za D1 receptor je povezan sa poremećajem upotrebe alkohola i ova studija pruža eksperimentalnu validaciju za njega. Za tim, identifikacija D1 receptora je ključna jer daje istraživačima na UTEP-u i izvan njega nacrt za naknadne studije“, Han objasnio.
„Naš rad pruža naučna saznanja koja podržavaju ideju da mozak tumači i obrađuje društveno okruženje osobe i da taj signal konvergira u dopaminski sistem koji se takođe aktivira konzumiranjem alkohola“, rekao je dr Pol Rafael Sabandal, dr. istraživač docent bioloških nauka i jedan od dopisnih autora studije.
„To nam kao istraživačima daje ideju o tome koja oblast mozga i komponente mogu poslužiti kao tačka sastanka za sve signale koji doprinose AUD-u.“
Sledeći korak tima je da istraži zamršenosti po kojima D1 dopaminski receptor služi kao tačka veze za signale koji doprinose etanolu, društvenoj interakciji i AUD-u.
Han je rekao: „Prilika da radim na projektima čiji se pozitivan uticaj može primeniti u velikim razmerama je jedan od razloga zašto sam postao naučnik. Ponizno je znati da naš rad ima potencijal da pomogne ljudima da žive bolje i naš tim će nastavi da teži ka ostvarenju tog cilja“.
Dodatni autori studija su bivši studenti UTEP-a Dilean Murillo Gonzalez i Brian Hernandez Granados, koji su sada na postdiplomskom programu neurologije na Medicinskom koledžu Bejlor i postdiplomskom programu Univerziteta Vanderbilt.
