Sa svakom pumpom našeg srca, krv teče kroz naše arterije i vene, noseći kiseonik i hranljive materije kroz naše telo. Ali kako starimo, krvni sudovi se mogu ukočiti, blokade se mogu nakupiti, a sistem može postati sklon upali, što rezultira povećanim rizikom od srčanog udara, srčane insuficijencije i druge srčane disfunkcije.
Genetika, naše okruženje i izbor načina života koje donosimo mogu igrati ulogu u našem kardiovaskularnom zdravlju. Istraživanja su pokazala da muškarci imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti nego žene kada su mlade, ali kada žene prođu kroz menopauzu, njihov nivo rizika naglo raste. Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tufts pokušavaju da utvrde zašto ove razlike postoje i kako nam najbolje pomoći da upravljamo svojim kardiovaskularnim zdravljem dok starimo.
Naši krvni sudovi su mnogo više od pasivnih cevi koje vode krvne ćelije do pravih lokacija. Mogu da se šire i skupljaju da bi izvukli dodatnu krv na mesta koja su potrebna, kao što su naše noge kada trčimo ili stomak tokom varenja. Takođe se savijaju sa svakom pumpom srca, izglađujući taj pritisak u nežniji, ravnomerniji talas.
Ali vremenom, naši krvni sudovi postaju manje fleksibilni. Taj gubitak fleksibilnosti može otežati krv da stigne tamo gde je potrebna, izazove povećanje krvnog pritiska i stvori brže talase pritiska, stavljajući dodatni stres na srce i povećavajući verovatnoću srčane insuficijencije ili drugih srčanih bolesti.
Čini se da estrogen ima zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem, kaže Jennifer DuPont, glavni istraživač na Institutu za istraživanje molekularne kardiologije (MCRI) u Medicinskom centru Tafts i docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tufts.
„Žene imaju manju ukočenost arterija kada su mlade“, kaže DuPont. „A onda dođu do menopauze i odjednom imaju veliki porast arterijske disfunkcije. Ne samo da sustižu stopu disfunkcije kod muškaraca, već je u nekim slučajevima i premašuju.“
DuPont je proučavao ulogu estrogena i estrogenskih receptora u krvnim sudovima, u nastojanju da razume kako se njihova funkcija može promeniti kako starimo. Ona je otkrila da genetsko brisanje estrogenskih receptora kod starijih ženki miševa ih štiti od uobičajenog povećanja ukočenosti arterija.
Poput ljudi, životinje doživljavaju pad cirkulacionog estrogena dok prolaze kroz menopauzu, tako da većina estrogenskih receptora ostaje nevezana – bez estrogena vezanog za njih. DuPont pokušava da otkrije šta rade ovi nevezani receptori koji imaju štetne efekte na zdravlje srca.
„Naš cilj je da otkrijemo neke nizvodne mete nevezanih receptora, što bi moglo dovesti do razvoja novih terapijskih opcija specifičnih za pol“, kaže DuPont.
Tokom našeg života, naslage holesterola poznate kao plakovi mogu se nakupiti u unutrašnjosti naših arterija. Naše telo reaguje tako što šalje bela krvna zrnca na mesto i na kraju raste kapica mišićnih ćelija preko plaka. Plakovi mogu suziti delove naših arterija i mogu ograničiti protok krvi do srca pri naporu, ali u većini slučajeva ne izazivaju ozbiljne probleme osim ako kapica ne pukne. Puknuti plak formira krvni ugrušak, koji može naglo potpuno blokirati arteriju i izazvati srčani ili moždani udar.
„Ispostavilo se da je veća verovatnoća da će plakovi koji su upaljeni — imaju više belih krvnih zrnaca — da će puknuti“, kaže Iris Jafe, profesor molekularne kardiologije Elisa Kent Mendelson na Medicinskom fakultetu i izvršni direktor MCRI. „Pokazali smo da su plakovi kod mladih ženki miševa manje upaljeni od plakova kod mužjaka miševa. To bi moglo objasniti zašto su mlađe ženke zaštićene od srčanog i moždanog udara.“
Upala je odgovor našeg tela na oštećenje – bela krvna zrnca se šalju na mesto povrede da bi započeli proces zarastanja i borili se protiv potencijalnih infekcija. Ali kako starimo, naš srčani sistem postaje sve skloniji generalizovanoj upali, gde su bela krvna zrnca sve vreme u stanju pripravnosti.
Jaffe je uspeo da poveže povećanje upale krvnih sudova povezano sa uzrastom, kao i ukrućenje i suženje krvnih sudova, sa povećanjem mineralokortikoidnog receptora u našim krvnim sudovima. Ona je pokazala da blokiranje ovog receptora kod miševa zaustavlja ove znake starenja krvnih sudova, a njeni eksperimenti sa ćelijama ljudskih krvnih sudova u laboratoriji dali su slične rezultate.
Takođe je pokazala da estrogen interaguje sa ovim receptorom. Jaffe sumnja da kombinacija velikog broja mineralokortikoidnih receptora i niske količine estrogena – koje žene doživljavaju nakon menopauze – dovodi do porasta i upale i odgovarajućeg rizika od srčanog udara.
„Mislimo da mineralokortikoidni receptor postaje važan kod žena u postmenopauzi jer ga više ne blokira estrogen“, kaže Jaffe. „To je nešto što još treba da istražimo dalje.“
Iako su neki efekti starenja neizbežni, postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo da bi naš kardiovaskularni sistem bio zdrav. Alis H. Lihtenštajn, direktorka tima za kardiovaskularnu ishranu u Istraživačkom centru za ishranu ljudi Jean Maier USDA o starenju i Stanlei N.
Gershoff, profesor nauke o ishrani i politike u Tuftsu, preporučuje da ljudi pronađu način ishrane u kojem uživaju, a koji naglašava integralne žitarice, voće i povrće, mlečne proizvode bez masti i nisko-masne proizvode i proteine iz ribe, nemasne živine ili biljne izvori poput pasulja, orašastih plodova i semenki, a ograničena je u soli i dodatkom šećera.
„Lakše je nego ikada konzumirati ishranu koja je zdrava za srce“, kaže Lihtenštajn, ukazujući na niz opcija sa smanjenim sadržajem natrijuma, smanjenim dodatkom šećera i integralnim žitaricama koje su obično dostupne u prodavnicama. „I postoji dosta fleksibilnosti da se pronađe zdrav obrazac koji odgovara nečijim ličnim preferencijama i etničkom i kulturnom poreklu. Ne bi trebalo da se osećate kažnjeno jer želite da razvijete zdrav obrazac ishrane.“
Drugi izbori načina života su takođe važni. Izbegavanje pušenja, održavanje aktivnosti, kontrola stresa i adekvatan san su takođe ključni za održavanje zdravog srca i krvnih sudova kako starimo. A održavati ih u dobroj formi je mnogo lakše ako počnete kada ste mladi, umesto da pokušavate da preokrenete štetu kada ste stariji, slažu se istraživači.
„Nije kao da napuniš 65 ili 70 godina i da se sve raspadne“, kaže Lihtenštajn. „Ako je vaš cilj da održite zdravu vaskulaturu, morate početi rano i biti dobar uzor svom potomstvu.“
