Broj ljudi u Engleskoj sa alergijama na hranu se više nego udvostručio između 2008. i 2018. godine, otkriva nova studija. Istraživači sa Imperijal koledža u Londonu otkrili su da su stope najveće među predškolskom decom, pri čemu 4% ima „verovatnu“ alergiju na hranu.
Takođe su otkrili da trećina onih ljudi sa rizikom od anafilaksije – alergijske reakcije opasne po život – ne nosi „olovke“ sa autoinjektorima adrenalina, kao što je EpiPens. Utvrđeno je da je manja verovatnoća da su ljudi u siromašnim područjima dobili ove injektore za spasavanje života.
Pravi broj ljudi sa alergijama na hranu bilo je teško utvrditi, a procene variraju između ispod 1% i više od 9% dece. To je zato što se koristi nekoliko metoda za procenu učestalosti alergija na hranu, uključujući korišćenje broja adrenalinskih olovaka na recept, samoprijavljivanja ili testova krvi za identifikaciju antitela koja ukazuju na to.
Samoprijavljivanje je najmanje pouzdan metod jer mnogi ljudi mešaju netoleranciju na hranu sa alergijom, kao što je očigledno iz nedavnog izveštaja britanske Agencije za standarde hrane.
Od preko 30% odraslih koji su prijavili neželjenu reakciju na hranu, samo 6% je naknadno potvrđeno da ima istinsku alergiju na hranu. Da bi se premostio ovaj jaz u razumevanju koliko su uobičajene alergije na hranu, nova studija Imperial College-a je uzela mnogo širi pristup kako bi se bolje procenila učestalost alergija na hranu.
Podaci o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od preko 7,5 miliona ljudi u Engleskoj i kombinacija kliničkih kriterijuma korišćeni su za identifikaciju ljudi sa alergijama na hranu u ovim zdravstvenim kartonima.
Smatralo se da ljudi imaju alergiju ako su lekari ukazali da su imali moguću ili verovatnu alergiju, ili ako im je prepisana adrenalinska olovka, ili oboje. Koristeći ovu kombinaciju, pokazalo se da se broj ljudi sa alergijama na hranu udvostručio za jednu deceniju. Zanimljivo, od 2018. godine, nivoi su nešto porasli na oko 4% kod dece predškolskog uzrasta, 2,4% kod dece školskog uzrasta i ispod 1% kod odraslih.
Studija, objavljena u The Lancet Public Health, koristila je širok spektar kriterijuma za identifikaciju ljudi sa alergijama na hranu. Nisu svi slučajevi potvrđeni od strane medicinskih stručnjaka koristeći dodatne testove, kao što je prisustvo antitela u krvi ili testovi na hranu gde se ljudima daju sve veće količine određene hrane da bi se videlo da li dolazi do alergijske reakcije.
Neke vrste alergija na hranu su možda propuštene, kao što je sindrom alergije na polen na hranu. Ovo se dešava kada ljudi sa specifičnim alergijama na polen jedu neku sirovu hranu, uključujući određene koštice, koje izazivaju blage nadražujuće simptome, kao što je svrab u ustima. Ipak, postoje važna pitanja o tome zašto su alergije na hranu u porastu i zašto su sada na platou.
Trend povećanja stope alergija u razvijenim zemljama godinama zbunjuje naučnike. „Hipoteza starog prijatelja“ je jedna teorija koja može objasniti rastuću učestalost hroničnih stanja kao što su alergije.
Ova hipoteza razmatra ulogu mikrobioma (kolekcija korisnih bakterija, gljivica i virusa koji žive u i na nama), infekcija i okoline u oblikovanju našeg imunološkog odgovora i izazivanju njegovog neuspjeha.
Dokazi koji podržavaju ovu teoriju se gomilaju. Na primer, studije pokazuju da je velika upotreba antibiotika u ranom detinjstvu dok se imuni sistem i mikrobiom razvijaju povezana sa većom verovatnoćom alergije u kasnijem životu.
Izloženost zagađenju takođe može povećati rizik od alergije i pogoršati težinu simptoma.
Hrana kojoj smo bili izloženi u ranom životu može biti važna u određivanju da li imamo alergiju. Prethodni saveti britanske vlade o izbegavanju ranog izlaganja kikirikiju i jajima mogu nenamerno biti povezani sa porastom alergija na hranu na kikiriki i jaja.
Nasuprot tome, studije pokazuju da je rano izlaganje kikirikiju i jajima pre pete godine povezano sa smanjenom verovatnoćom razvoja alergije.
Savet u Velikoj Britaniji da se izbegavaju kikiriki i jaja tokom trudnoće i ranog detinjstva promenjen je 2009. godine, ali su ispitivanja koja pokazuju pozitivne efekte ranog izlaganja jajima i kikiriki objavljeni tek 2015. i 2016. Međutim, moguće je da je plato Učestalost slučajeva alergije na hranu povezana je sa promenama u savetima i objavljenim ispitivanjima izloženosti hrani za bebe.
Dijagnoza je samo deo priče. Ljudi takođe moraju biti u stanju da efikasno upravljaju svojim stanjem. Ovo zahteva od pacijenata da imaju pristup pravim savetima i podršci stručnjaka, kao što su dijetetičari, kao i lekovima potrebnim da se zaustavi anafilaktički napad.
Za bebe kojima je dijagnostikovana alergija na hranu, sada postoje dobri dokazi da postepeno ponovno uvođenje hrane koja uzrokuje alergiju može ponovo da obuči imuni sistem i može pomoći detetu da prevaziđe alergiju. Međutim, ovo se mora uraditi samo pod nadzorom medicinskog tima.
Nova studija je pokazala da se lečenjem alergija uglavnom upravlja u ordinacijama opšte prakse u Engleskoj. Međutim, klinikama opšte prakse možda nedostaju specijalistički resursi potrebni za odgovarajuću podršku alergijama, kao što je bezbedno ponovno uvođenje hrane.
