Društveni mediji igraju važnu ulogu u životima mnogih tinejdžera i tinejdžera. Više od jedne trećine (35%) mladih od 13 do 17 godina prijavilo je da koristi sajtove društvenih medija kao što su Jutjub, TikTok, Instagram, Snapchat i Facebook „skoro konstantno“ u 2022. I dok mnoge platforme društvenih medija postavljaju minimum uzrasta od 13 godina da se registruju, 38% dece uzrasta 8-12 godina kaže da su koristili društvene medije.
Sva ova upotreba medija može uticati na mlade ljude na različite načine. A sa prijavljenim porastom depresije i anksioznosti među tinejdžerima, možda ćete se zapitati kako društveni mediji mogu uticati na mentalno zdravlje vašeg deteta. Istraživanja sugerišu da to zavisi od toga kako ga koriste. Razumevanje potencijalnih veza između društvenih medija i mentalnog zdravlja može vam pomoći da usmerite svoju decu ka zdravim navikama društvenih medija.
Jedan od načina na koji deca koriste društvene medije je društveno povezivanje. Deljenje fotografija i komentara na platformama društvenih medija može im pomoći da ostanu u kontaktu sa vršnjacima i porodicom koji žive daleko, na primer. Tinejdžeri se takođe mogu pridružiti grupama koje predstavljaju aspekte njihovog identiteta ili interesovanja, kao što su grupe oko sporta, pozorišta, muzike ili LGBTK ponosa i podrške.
Još jedan pozitivan način na koji adolescenti koriste društvene medije je učenje. Oni mogu da istražuju i prate organizacije kao što su muzeji umetnosti, sistemi lokalnih parkova ili blogeri sa receptima. Neke platforme im takođe omogućavaju da kreiraju i dele sopstveni sadržaj. Adolescenti su opisali da dele sopstvene zanate, hobije i umetnost publici na društvenim medijima.
Previše korišćenje društvenih medija, međutim, može potisnuti druge važne aktivnosti. Primeri uključuju lično druženje sa prijateljima i porodicom ili dovoljno sna.
Društveni mediji takođe mogu izložiti adolescente sadržaju koji je nasilan, opasan ili netačan. Dalje, društveni mediji mogu predstaviti idealizovane slike ljudi koje mogu dovesti do problema sa imidžom tela kod nekih tinejdžera.
U poslednje vreme bilo je mnogo vesti o tome da li previše korišćenja društvenih medija doprinosi depresiji. Neke studije su otkrile da mladi ljudi koji koriste više društvenih medija češće prijavljuju simptome depresije. Važno je uzeti u obzir da ove studije ne mogu reći da li je više upotrebe društvenih medija uticalo na depresiju, ili da li su učesnici sa depresijom već koristili više društvenih medija. Uzročno-posledična veza društvenih medija i depresije ostaje nejasna.
Postoje i istraživačke studije koje nisu otkrile nikakvu vezu između količine korišćenja društvenih medija i simptoma depresije. U nekoliko drugih studija, istraživači su otkrili da postoji mali efekat na depresiju, ali samo uz veoma visok nivo korišćenja društvenih medija.
Sve ove studije se fokusiraju na količinu korišćenja društvenih medija; oni se ne bave različitim načinima na koje svako jedinstveno dete može da koristi društvene medije.
Još jedno važno pitanje o društvenim medijima i mentalnom zdravlju je način na koji vaše dete koristi društvene medije.
Neke studije pokazuju da tinejdžeri koji koriste društvene medije na pasivan način, kao što je skrolovanje i gledanje sadržaja kako prolazi na ekranu, imaju veću verovatnoću da osete simptome depresije. Ove studije su takođe otkrile da adolescenti koji su koristili društvene medije na aktivniji način, kao što su lajkovanje ili komentarisanje objava ljudi, ili pravljenje sopstvenih postova i njihovo deljenje, nisu imali negativan uticaj na mentalno zdravlje.
Ove studije sugerišu da se ne radi samo o količini vremena koje dete provodi na društvenim medijima, već o kvalitetu vremena koje koristi društvene mreže.
Novija istraživanja nas uče da ne koriste svi adolescenti društvene medije na isti način. Takođe učimo da neka deca mogu biti izložena riziku od negativnih posledica, dok druga možda nisu. Ovaj pristup u istraživanju naziva se „diferencijalna osetljivost“. To znači da adolescenti imaju jedinstvene kombinacije rizika i prednosti koje donose, i taj uticaj na njihovu upotrebu društvenih medija.
Nedavna studija je razmatrala upotrebu tehnologije i moguće veze sa ponašanjem zdravlja i blagostanja, mentalnim zdravljem i roditeljstvom. Dve trećine adolescenata u studiji su se dobro snalazili u upotrebi tehnologije i mentalnom zdravlju. Ova grupa se zvala „Tinejdžeri angažovani u porodici“, pošto su prijavili dobru komunikaciju sa roditeljima o korišćenju tehnologije. Njihovi roditelji su takođe imali nizak nivo korišćenja društvenih medija.
Manja jedna trećina grupa tinejdžera imala je veće stope negativnih zdravstvenih ishoda kao što su depresija i usamljenost. Ova grupa se zvala „Tinejdžeri pod rizikom“. Ova grupa učesnika tinejdžera prijavila je veće stope korišćenja društvenih medija od strane svojih roditelja, kao i ređu komunikaciju sa roditeljima o njihovoj upotrebi društvenih medija.
Još jedno nedavno istraživanje pokazalo je da su adolescenti koji su imali veće simptome depresije prijavili da su njihovi roditelji provodili do 8 sati dnevno na društvenim mrežama. Ove studije naglašavaju važnu i pozitivnu ulogu koju roditelji mogu da imaju komunicirajući sa svojom decom o društvenim medijima i služeći im kao uzori u praćenju sopstvene upotrebe društvenih medija.
