Prema predviđanjima kompjuterskog modela, srca trudnih pacova sa visokim krvnim pritiskom povećavaju se više od pacova koji doživljavaju normalnu trudnoću. Model, koji su razvili istraživači sa Univerziteta u Minesoti, takođe predviđa dva različita ishoda nakon porođaja u zavisnosti od toga da li je pacovima bilo dozvoljeno da doje svoje potomstvo.
Rezultati studije objavljeni su u Američkom časopisu za fiziologiju – Fiziologija srca i cirkulacije.
Postoji mnogo nepoznanica o tome kako se telo menja tokom i posle trudnoće. Ova studija je nastojala da otkrije šta uzrokuje ove složene promene, posebno u srcu, koje raste tokom trudnoće kako bi podržalo te promene. Istraživači su želeli da vide da li njihov model može da predvidi šta će se dogoditi nakon porođaja ili tokom komplikovanije trudnoće, poput onih na koje utiče visok krvni pritisak.
Srčani problemi su broj jedan uzrok smrti tokom trudnoće i u godini nakon porođaja. U mnogim slučajevima srčani problemi nisu postojali pre trudnoće. Ova stanja je teško dijagnostikovati jer promene povezane sa visokim krvnim pritiskom i srčanom insuficijencijom veoma liče na promene koje se vide u zdravoj trudnoći.
Ova studija je pokazala da kompjuterski model može razlikovati zdrav i nezdrav rast srca na osnovu fluktuirajućih nivoa hormona i obrazaca protoka krvi. Ovi faktori se mogu meriti neinvazivno tokom rutinskog pregleda.
Kada istraživači nisu uzeli u obzir dojenje, njihov kompjuterski model je predvideo da će se srce smanjiti na veličinu pre trudnoće. Međutim, kada se razmatralo dojenje, model je predvideo da će srce nastaviti da raste kako bi podržalo proizvodnju mleka. Model istraživača simulirao je srce koje pumpa krv po celom telu.
Zatim je predvideo koliko su promene u protoku krvi izazvale istezanje srčanih ćelija tokom otkucaja srca. Drugi deo modela simulirao je kako ove ćelije postaju veće kao odgovor na fizičke i ključne hormonalne promene koje se dešavaju tokom vremena tokom tipične trudnoće.
„Naš cilj sa ovim modelom je da to možemo da unesemo u kancelariju kliničara“, rekla je Molli Kaissar, MS, doktorski kandidat i glavni autor studije. „Naš cilj je da im nabavimo model koji mogu da koriste i uključe laku, merljivu biometriju i da budu u stanju da ranije otkriju abnormalne promene [tako da] mogu ranije da pruže koristan tretman.“
