Prsluk za višekratnu upotrebu koji može da mapira električnu aktivnost srca u finim detaljima potencijalno bi se mogao koristiti za bolju identifikaciju ljudi sa visokim rizikom od iznenadne srčane smrti, sugeriše nova studija koju su vodili istraživači UCL.
Električni signali pokreću naša srca da se kontrahuju, regulišući rad srca. Problemi sa ovim signalima dovode do poremećaja srčanog ritma, koje ima dva miliona ljudi u Velikoj Britaniji, i mogu izazvati iznenadnu smrt.
Do sada je detaljno mapiranje električne aktivnosti srca bilo retko – zahtevalo je ili ubacivanje katetera unutar srčane šupljine ili izvođenje pomoću uređaja za jednokratnu upotrebu čije je postavljanje bilo skupo i dugotrajno, i koje su uključivale zračenje.
Ali prsluk za elektrokardiografsko snimanje (ECGI) koji su razvili istraživači UCL-a, opisan u novom radu objavljenom u Journal of Cardiovascular Magnetic Resonance, ima potencijal da se koristi u standardnoj nezi jer je ponovo upotrebljiv i vremenski efikasan, sa samo pet minuta. potrebno po pacijentu.
Električni podaci sa 256 senzora prsluka mogu se kombinovati sa detaljnim slikama srčanih struktura snimljenim MRI (magnetna rezonanca) da bi se generisali 3D digitalni modeli srca i talasa električne aktivnosti koji prolaze kroz njega.
Dr Gabi Captur (UCL Institut za kardiovaskularne nauke i Kraljevska slobodna bolnica, London), koja je razvila prsluk, rekla je: „Identifikovali smo problem u kardiologiji. Snimanje srca je značajno napredovalo poslednjih decenija, ali elektrika srca Standardna tehnologija za praćenje električne aktivnosti srca, elektrokardiogram sa 12 odvoda (EKG), jedva da se promenila za 50 godina.
„Verujemo da bi prsluk koji smo razvili mogao biti brz i isplativ alat za skrining i da bi nam bogate električne informacije koje pruža mogle pomoći da bolje identifikujemo rizik ljudi od srčanih ritmova opasnih po život u budućnosti.
„Pored toga, može se koristiti za procenu uticaja lekova, novih srčanih uređaja i intervencija u načinu života na zdravlje srca.
„Trenutno je teško predvideti rizik od iznenadne srčane smrti, jer nije poznato, na primer, kako na rizik može uticati određena strukturna karakteristika ili abnormalnost srca.“
Dr Matthev Vebber (UCL Institut za kardiovaskularne nauke), ko-programer prsluka, rekao je: „MRI srca, zlatni standard u snimanju srca, pokazuje nam zdravlje tkiva srčanog mišića, uključujući i mjesto na kojem bi se mogle nalaziti mrtve mišićne ćelije. Dubinska elektrokardiografska slika može nam pomoći da povežemo ove karakteristike sa njihovim posledicama — uticajem koji oni mogu imati na električni sistem srca. To dodaje deo slagalice koji nedostaje.“
Bolja stratifikacija rizika, kažu istraživači, pomogla bi kliničarima da identifikuju ljude kojima je potreban implantabilni kardioverter defibrilator (ICD) — uređaj koji prati srčani ritam i vraća srce u normalan ritam ako je potrebno. Ovi uređaji mogu biti spasonosni, ali takođe nose rizik od infekcije i mogu izazvati uznemirenost ako daju šokove koji nisu potrebni.
Potencijalni biomarkeri dobijeni putem ECGI-a koji bi mogli da se koriste za predviđanje rizika moraće da budu potvrđeni (ili odbačeni) putem longitudinalnih studija koje prate ljude tokom vremena da bi se videlo da li su biomarkeri povezani sa višim ishodima rizika.
ECGI prsluk je za ponovnu upotrebu jer koristi suve elektrode, koje se mogu prati između upotreba, a ne metalne elektrode koje zahtevaju sloj gela između elektrode i kože. Ovo je prvi put da su takve elektrode korišćene za EKGI.
Studija je procenila izvodljivost prsluka kod 77 pacijenata i utvrdila da je pouzdan i izdržljiv. Prsluk je od tada uspešno korišćen kod 800 pacijenata. Pre 2020. godine, studije koje su mapirale električnu aktivnost srca imale su najviše 20 ili 30 pacijenata.
Prsluk se trenutno koristi za mapiranje srca ljudi sa bolestima kao što su hipertrofična kardiomiopatija i proširena kardiomiopatija.
Uz pomoć UCL Business-a, dr. Captur je patentirao ECGI prsluk u SAD-u i radi sa g.tec medical engineering GmbH, koja je napravila prototip prsluka, kako bi istražila kako bi se mogao proizvoditi šire.