Tri uobičajene kardiovaskularne bolesti kod odraslih — srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija i koronarna bolest srca — povezane su sa kognitivnim oštećenjem i povećanim rizikom od demencije, prema „Srčani doprinos zdravlju mozga“, novoj naučnoj izjavi Američkog udruženja za srce objavljenoj danas u časopisu Moždani udar.
Naučna izjava daje pregled najnovijih istraživanja koja ispituju vezu između kardiovaskularnog zdravlja i zdravlja mozga, uključujući kognitivno oštećenje ili neuropsihološku disfunkciju. Izjava naglašava međusobnu povezanost između mozga i srca i koliko je ovaj odnos presudan za sveukupno zdravlje.
„Moždani udar i kognitivni pad, obe glavne determinante zdravlja mozga, su hronična i onesposobljavajuća stanja koja imaju dramatičan uticaj na individualnom i društvenom nivou“, rekao je predsednik grupe za pisanje izjava dr Fernando D. Testai, dr. FAHA, profesor neurologije i rehabilitacije i direktor stipendije za vaskularnu neurologiju na Medicinskom koledžu Univerziteta Ilinois i direktor medicine za moždani udar u bolnici Univerziteta Ilinois u Čikagu.
„Upravljanje zdravljem srca od ranog uzrasta je važno za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti i srčanih događaja, zaštitu zdravlja mozga i smanjenje rizika od kognitivnog pada u kasnijem životu“, dodao je Testai. „Demencija se obično posmatra kao neizlečiva i nemilosrdna bolest koja se ne može sprečiti. Dokazi pokazuju, međutim, da usvajanje zdravog načina života i rano identifikovanje i lečenje vaskularnih faktora rizika može pomoći u očuvanju normalne funkcije mozga i smanjenju tereta Alchajmerove bolesti i drugih srodnih demencije“.
Srčana insuficijencija je glavni problem javnog zdravlja sa osnovnim uzrocima koji uključuju visok krvni pritisak, gojaznost i dijabetes tipa 2. Srčana insuficijencija je povezana sa kognitivnim oštećenjem, što utiče na zadatke kao što su samonega i upravljanje lekovima, posebno kod starijih osoba. Meta-analiza prethodnih studija pokazala je da skoro 50% ljudi sa srčanom insuficijencijom doživljava neku vrstu kognitivnog oštećenja koja može uticati na jezik, pamćenje i/ili izvršnu funkciju. Stopa kognitivnih problema obično je veća kod onih sa težim tipovima srčane insuficijencije.
Srčana insuficijencija može dovesti do povrede mozga na više načina. Smanjen protok krvi može izazvati male udare ili tihe povrede mozga. Hronična upala i neurohormonska aktivacija, koji rade na održavanju životne sredine mozga, takođe mogu doprineti oštećenju mozga. Gojaznost i poremećaj disanja u snu uobičajena su stanja među ljudima sa srčanom insuficijencijom i takođe su povezana sa kognitivnom disfunkcijom.
Promene u mozgu, kao što je smanjenje zapremine sive materije i/ili oštećenje bele materije, uobičajene su kod srčane insuficijencije i doprinose smanjenoj funkciji mozga. Novi dokazi takođe ukazuju da ljudi sa srčanom insuficijencijom i ljudi sa neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmerova bolest mogu da dele genetske varijacije.
Za pacijente sa teškom srčanom insuficijencijom, savetuje se kognitivni skrining pre hirurških intervencija zbog povišenog rizika od moždanog udara; poznato je da je moždani udar jedan od najčešćih uzroka kognitivnog pada.
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma kod odraslih, pri čemu se predviđa da će se ukupna prevalencija u SAD povećati sa 2,7 miliona u 2020. na skoro 16 miliona do 2050. Veza između atrijalne fibrilacije i moždanog udara je dobro poznata. Međutim, veza između atrijalne fibrilacije i kognitivnog pada zahteva više istraživanja. Velika meta-analiza je otkrila da atrijalna fibrilacija povećava rizik od kognitivnog oštećenja za 39%.
Zajednički faktori rizika između atrijalne fibrilacije i demencije uključuju visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, srčanu insuficijenciju, pušenje, vaskularne bolesti, poremećaj disanja u snu i napredno doba. Ovi faktori izazivaju strukturne i funkcionalne promene mozga, što dovodi do kognitivnog pada. Moždani udar, glavni prediktor kognitivnog oštećenja, ima direktnu vezu sa atrijalnom fibrilacijom. Mala krvarenja u mozgu, ili mikrohemoragije, takođe su češća kod ljudi sa atrijalnom fibrilacijom i povezana su sa kognitivnim padom.
Smanjen minutni volumen povezan sa atrijalnom fibrilacijom (slično srčanoj insuficijenciji) može ugroziti protok krvi u ključne oblasti mozga koje su odgovorne za kognitivne funkcije. I atrijalna fibrilacija i Alchajmerova bolest su povezane sa sistemskom upalom, a inflamatorni biomarkeri su povezani sa povećanim rizikom od krvnih ugrušaka i povrede mozga. Dok je potrebno više istraživanja da bi se istražila ova veza, zapažanje ilustruje složenu interakciju između nervnog i kardiovaskularnog sistema.
Efikasno lečenje atrijalne fibrilacije, uključujući upotrebu lekova protiv zgrušavanja, kontrolu ritma ili procedure kateterske ablacije, može smanjiti rizik od kognitivnog pada. Tekuće studije istražuju da li obnavljanje redovnog srčanog ritma putem ablacije katetera može smanjiti kognitivnu disfunkciju u poređenju sa samim lekovima.
Koronarna bolest srca značajno povećava rizik od demencije i kognitivnih oštećenja. Veliki sistematski pregled više od milion odraslih ukazuje da oni sa srčanim oboljenjima imaju 27% veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa ljudima bez srčanih oboljenja. Do 50% ljudi doživi gubitak funkcije mozga nakon srčanog udara. Podaci iz višestrukih studija velikih razmera pokazuju da je srčani udar povezan sa strmijim padom kognitivnih funkcija, uključujući memoriju i izvršnu funkciju. Povišeni nivoi nakupljanja kalcijuma u arterijama takođe su povezani sa većim rizikom od razvoja demencije.
Koronarna bolest srca može oštetiti funkciju mozga kroz različite mehanizme. Uobičajeni faktori rizika poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2 izazivaju upalu koja utiče na krvno-moždanu barijeru i smanjuje dotok krvi u mozak, što dovodi do kognitivnog pada i demencije. Bolesti srca su takođe povezane sa bolešću malih sudova u mozgu i smanjenim protokom krvi u mozgu, što dovodi do kognitivnog oštećenja.
Ovi problemi se takođe primećuju kod pacijenata sa Alchajmerom, što ukazuje na blisku vezu između oštećenja krvnih sudova i degeneracije mozga. Pored toga, genetski faktori koji povećavaju rizik od srčanih bolesti takođe mogu doprineti smanjenju mozga i kognitivnom padu.
Poboljšanje vaskularnih faktora rizika može očuvati kognitivne performanse, iako specifični efekti kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca nisu u potpunosti utvrđeni. Intenzivno lečenje krvnog pritiska pokazalo je obećanje za smanjenje blagog kognitivnog oštećenja, ali ne i demencije. Druge studije sugerišu da upravljanje kardiovaskularnim faktorima rizika pomoću intervencija u načinu života kao što su ishrana i vežbanje može pomoći u održavanju kognitivnog zdravlja.
Testai je rekao: „Iako se razvijaju novi lekovi sa potencijalom za lečenje Alchajmerove bolesti, medicinska zajednica je svesna da je prevencija bolja od lečenja. Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdilo i naznačilo kako kardiovaskularna nega može poboljšati zdravlje mozga. Pored toga , potrebno je više istraživanja da bi se razumeli načini na koje pol, rasa i etnička pripadnost mogu uticati na vezu između mozga i srca.“
„Zdravstveni radnici treba da pristupe svojim pacijentima na holistički način sa pristupom poboljšanju zdravlja srca tokom celog života. Promovisanje zdravlja srca ranije u životu pomoću resursa koji podstiču zdrav stil života je ključno, a praćenje i upravljanje zdravljem srca kroz resurse kao što je Life’s Association Osnovnih 8 je važno za smanjenje rizika od kognitivnog oštećenja.“