Evropska alijansa udruženja za reumatologiju—ima preporuke koje imaju za cilj promovisanje fizičke aktivnosti koja poboljšava zdravlje, ali uprkos utvrđenim prednostima—i dokaze koji podržavaju efikasnost fizičke aktivnosti i intervencija vežbanja u poboljšanju opšte kondicije, ublažavanju simptoma, poboljšanju kvaliteta života , i pozitivno utiču na kardio-metaboličke biomarkere – postoje izazovi i opšti jaz između nalaza istraživanja i njihove primene u kliničkim okruženjima u stvarnom svetu.
Apstraktna sesija HPR-a na EULAR kongresu 2024. je posebno razmatrala iskorištavanje prednosti vežbanja kod reumatskih i mišićno-skeletnih bolesti (RMD)—i izazove za njihovu praktičnu primenu.
Mohamed Saadi je predstavio sistematski pregled koji ispituje prepreke i faktore koji utiču na pridržavanje preporuka EULAR-a o fizičkoj aktivnosti. U 68 odabranih članaka identifikovano je 29 različitih tema – od kojih su 9 bile društvene, 16 ekološke i 4 sistemske. Pet najčešće pronađenih tema bile su porodična podrška i prijatelji i zdravstveni radnik koji pruža podršku, a zatim slede troškovi i pristup ili blizina prilagođenim i nadgledanim programima.
Važno je da mogu postojati razlike na nivou zemlje u ova tri ključna faktora. Društvena razmatranja uključuju nivo dostupne podrške, kao i da li ljudi osećaju društveni pritisak ili sramotu tela i da li imaju društvenu fizičku aktivnost ugrađenu u svoj svakodnevni život — kao što je šetnja psa ili igra sa decom. Sistemske razlike mogu biti očigledne u troškovima i finansijskoj podršci. Faktori životne sredine uzimaju u obzir aspekte kao što su vremenske prilike, bezbednost—i transport potreban da bi se došlo do mesta za fizičku aktivnost. Svaki od njih utiče na usvajanje preporuka na individualnom nivou.
Potrebna su dalja istraživanja da bi se razumele ove razlike i da bi se prilagodile strategije za svaku zemlju. Kao sledeću fazu projekta, istraživači nameravaju da razviju upitnik koji će se koristiti u četiri evropske zemlje. Ovo će dalje identifikovati prepreke i faktore za prihvatanje i pridržavanje fizičke aktivnosti u skladu sa preporukama EULAR-a o fizičkoj aktivnosti.
Sličan kvalitativni rad je već u toku na drugim mestima, a informacije o fasilitatorima i preprekama se prikupljaju u četiri reumatološke ambulante u Danskoj. Ovo je uključivalo 10 dana posmatranja u kliničkoj praksi — posmatranja rutinskih konsultacija pacijenata sa lekarima i medicinskim sestrama.
Pored toga, obavljeno je 12 pojedinačnih, polustrukturiranih intervjua sa lekarima, medicinskim sestrama i kliničkim vođama. Tanja Tomsen, prvi autor i prezenter rada na EULAR kongresu, lično je vodila sva zapažanja i intervjue. Teorijski okvir domena, sa psihološkim i organizacionim domenima relevantnim za promenu kliničkog ponašanja i analizom šablona, korišćen je u obradi i interpretaciji podataka.
Prepreke koje su opisali medicinske sestre i lekari posebno su se odnosile na domene veština, kompetencija i profesionalne uloge ili identiteta. Ovo naglašava potrebu za ciljanom obukom među zdravstvenim radnicima kako bi im se omogućilo da pruže dovoljno smernica o fizičkoj aktivnosti. Takođe je istakla njihovu percepciju odgovornosti u razgovoru o fizičkoj aktivnosti sa pacijentima.
Primarna barijera koju opisuje klinički menadžment odnosila se na kontekst i resurse životne sredine – u suštini oko potencijalnog nedostatka fizičkih i kliničkih resursa za pružanje odgovarajućih smernica. Zajednički fasilitator među sagovornicima odnosio se na optimizam, otkrivajući zajednička uverenja o mogućnosti i potencijalu vođenja fizičke aktivnosti kao dela rutinske reumatološke nege.
Uzeti zajedno, ova dva dela pružaju dragoceno znanje o faktorima kojima se treba baviti u primeni smernica za fizičku aktivnost za osobe sa RMD.
