Naučnici su pokazali kako kapi za nos koje sadrže određeni molekul mogu pomoći miševima da se oporave od štetnih bioloških posledica moždanog udara – i nada je da bi se lečenje na kraju moglo preneti na ljude.
Ono što je najvažnije, tretman se ne primenjuje odmah, već se započinje sedam dana nakon moždanog udara. To znači da oni kojima nije moguće pomoći odmah nakon moždanog udara mogu i dalje biti zaštićeni od najgorih posledica stanja.
Ključni molekul u kapi je peptid komplementa (lanac aminokiselina) C3a, za koji već znamo da igra važnu ulogu u imunološkom sistemu organizma, kao i u razvoju i plastičnosti mozga.
„Sa ovom metodom nema potrebe da se trkate sa vremenom“, kaže neuroimunolog Marcela Pekna sa Univerziteta Geteborg u Švedskoj.
„Ako se tretman koristi u kliničkoj praksi, mogli bi ga primiti svi pacijenti sa moždanim udarom, čak i oni koji stignu u bolnicu prekasno radi trombolize ili trombektomije. Oni koji imaju preostali invaliditet nakon uklanjanja ugruška mogli bi se poboljšati i ovim tretmanom.“
Kašnjenje je zapravo namerno. Prerano primenjen, peptid C3a može povećati broj inflamatornih ćelija u mozgu, gde bi počele da prave više štete nego koristi.
Naučnici su izazvali veštački ishemijski moždani udar, najčešći tip moždanog udara koji postoji, kod miševa. Posle nedelju dana, međutim, pokazalo se da kapi za nos pomažu miševima da brže i potpunije oporave motoričku funkciju, u poređenju sa placebo grupom.
Nova studija nam takođe daje bolju predstavu o efektu C3a na mozak. MRI skeniranje je otkrilo da je peptid pomogao da se poveća broj veza između nervnih ćelija u mozgu miševa.
„Naši rezultati pokazuju da peptid C3a utiče na funkciju astrocita – odnosno ćelija koje kontrolišu mnoge funkcije nervnih ćelija i u zdravom i u bolesnom mozgu – i koji signale astrociti šalju nervnim ćelijama“, kaže neuronaučnik Miloš Pekni. sa Univerziteta u Geteborgu.
Studija se nadovezuje na prethodni rad nekih od istih istraživača o tome kako peptid C3a može zaštititi i preokrenuti oštećenje moždanog udara. To što su bili u mogućnosti da ponove svoje rezultate pokazuje potencijal ovog konkretnog pristupa.
Otprilike 7,6 miliona ljudi godišnje doživi ishemijski moždani udar, a više od polovine tada će razviti neku vrstu fizičkog ili mentalnog oštećenja kao rezultat: gubitak voljnog pokreta u ruci ili nozi, poremećaj govora ili problem sa depresijom i anksioznost.
Kapi za nos sa peptidom C3a mogu da naprave ogromnu razliku u tim ciframa – iako ćemo prvo morati da se uverimo da je tretman održiv i kod ljudi, kao i kod miševa. Možemo ga dodati na listu nekoliko mogućih opcija koje istraživači istražuju.
„Naša ambicija je da razvijemo metod kako bismo ga učinili upotrebljivim u kliničkoj praksi, ali da bismo tamo stigli, a posebno da bismo mogli da sprovedemo neophodna klinička ispitivanja, moramo da se udružimo sa partnerom u farmaceutskoj industriji“, kaže Pekna .
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Clinical Investigation.
