Nova studija koja će biti predstavljena na godišnjem sastanku SLEEP 2024 otkrila je da trajanje sna značajno umanjuje vezu između maltretiranja i pokušaja samoubistva među adolescentima u SAD. Sažetak istraživanja je takođe objavljen u onlajn dodatku časopisa Sleep.
Studija je otkrila da je 15% adolescenata izjavilo da su bili maltretirani u školi, a 16% elektronski; 10,2% je izjavilo da je pokušalo samoubistvo tokom prošle godine; a 77,3% se nije pridržavalo preporuka o trajanju sna.
Adolescenti koji su prijavili četiri sata spavanja ili manje po noći imali su dva puta veću šansu da pokušaju samoubistvo, a trajanje sna značajno je umanjilo vezu između maltretiranja u školi i pokušaja samoubistva.
„Samoubistvo adolescenata i pokušaji samoubistva predstavljaju ozbiljnu krizu javnog zdravlja u Sjedinjenim Državama“, rekla je glavna autorka Marie-Rachelle Narcisse, koja je doktorirala javno zdravlje i docentica je na Medicinskom fakultetu Varren Alpert Univerziteta Brovn i naučnik istraživač na E.P. Bolnica Bredli COBRE Centar za spavanje i cirkadijalne ritmove u mentalnom zdravlju dece i adolescenata u Providensu, Rhode Island.
„Činjenica da trajanje sna značajno modifikuje vezu između maltretiranja i pokušaja samoubistva je izvanredan nalaz.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti među tinejdžerima između 14 i 18 godina. Američka akademija za medicinu spavanja preporučuje da tinejdžeri redovno spavaju osam do 10 sati kako bi promovisali optimalno zdravlje. Nedovoljno spavanje kod tinejdžera je povezano sa povećanim rizikom od samopovređivanja, suicidalnih misli i pokušaja samoubistva.
Studija je uključivala analizu podataka iz Sistema za nadzor rizičnog ponašanja mladih iz 2021. godine, koji se sastoji od nacionalno reprezentativnog uzorka od 17.134 učesnika. Istraživači su analizirali odnose između elektronskog ili školskog maltretiranja, trajanja sna i pokušaja samoubistva u prošloj godini među adolescentima između 12 i 18 godina. Rezultati su prilagođeni za potencijalne zbunjujuće faktore, uključujući pol, starost, rasu/etničku pripadnost, vreme ispred ekrana i loše mentalno zdravlje.
Adolescenti koji su bili maltretirani u školi ili elektronskim putem imali su tri puta veće šanse da pokušaju samoubistvo u poređenju sa onima koji nisu bili maltretirani. Oni koji su prijavili da nemaju maltretiranja pokazali su smanjenu verovatnoću pokušaja samoubistva jer se trajanje sna povećalo na sedam sati, a verovatnoća je ostala konstantna sa više sati sna.
Prema Narcisseu, rezultati naglašavaju da je trajanje sna važan cilj za intervencije za smanjenje samoubistva kod tinejdžera.
„Ako poboljšano trajanje sna može inhibirati negativan efekat maltretiranja na pokušaje samoubistva, onda bi intervencije koje imaju za cilj poboljšanje trajanja sna mogle imati pozitivan uticaj na smanjenje rizika od samoubistva među adolescentima“, rekao je Narcisse.
