Dvadeset šest godina. Otprilike toliko života provedemo u snu. Naučnici pokušavaju da objasne zašto provodimo toliko vremena spavajući barem od starih Grka, ali se pokazalo da je teško odrediti tačne funkcije sna.
Tokom protekle decenije došlo je do porasta interesovanja istraživača za prirodu i funkciju sna. Novi eksperimentalni modeli zajedno sa napretkom u tehnologiji i analitičkim tehnikama daju nam dublji pogled u mozak koji spava. Evo nekih od najvećih nedavnih otkrića u nauci o spavanju.
Nije više na rubu, neuronaučna studija sanjanja je sada postala mejnstrim.
Američki istraživači u studiji iz 2017. budili su svoje učesnike u redovnim intervalima tokom noći i pitali ih šta im prolazi kroz glavu pre poziva alarma. Ponekad se učesnici nisu mogli setiti nijednog snova. Istraživački tim je zatim pogledao šta se dešava u mozgu učesnika nekoliko trenutaka pre buđenja.
Sećanje učesnika na sadržaj snova bilo je povezano sa povećanom aktivnošću u zadnjoj vrućoj zoni, oblasti mozga koja je blisko povezana sa svesnom svešću. Istraživači bi mogli da predvide prisustvo ili odsustvo doživljaja sna praćenjem ove zone u realnom vremenu.
Još jedan uzbudljiv razvoj u proučavanju snova je istraživanje lucidnih snova, u kojima ste svesni da sanjate. Studija iz 2021. uspostavila je dvosmernu komunikaciju između sanjara i istraživača. U ovom eksperimentu, učesnici su signalizirali istraživaču da sanjaju pomerajući oči po unapred dogovorenom obrascu.
Istraživač je pročitao matematičke zadatke (koliko je osam minus šest?). Sanjač je mogao da odgovori na ovo pitanje pokretima očiju. Sanjari su bili tačni, što je ukazivalo da imaju pristup kognitivnim funkcijama visokog nivoa. Istraživači su koristili polisomnografiju, koja prati telesne funkcije kao što su disanje i aktivnost mozga tokom spavanja, da bi potvrdili da su učesnici spavali.
Ova otkrića su istraživače snova uzbudila zbog budućnosti „interaktivnog sanjanja“, kao što je vežbanje veštine ili rešavanje problema u našim snovima.
Ove godine obeležava se stogodišnjica od prve demonstracije da san poboljšava naše pamćenje. Međutim, pregled nedavnog istraživanja iz 2023. godine pokazao je da se uspomene formirane tokom dana ponovo aktiviraju dok spavamo. Istraživači su ovo otkrili koristeći tehnike mašinskog učenja za „dekodiranje“ sadržaja mozga koji spava.
Studija iz 2021. pokazala je da algoritmi za obuku za razlikovanje različitih sećanja dok ste budni omogućavaju da se isti neuronski obrasci ponovo pojavljuju u mozgu koji spava. Druga studija, takođe iz 2021. godine, otkrila je da što se više puta ovi obrasci ponovo pojavljuju tokom spavanja, to je veća korist za pamćenje.
U drugim pristupima, naučnici su uspeli da reaktiviraju određena sećanja tako što su reprodukovali zvukove povezane sa dotičnom memorijom dok je učesnik spavao. Meta-analiza 91 eksperimenta iz 2020. godine pokazala je da kada je pamćenje učesnika testirano nakon spavanja, oni pamte više stimulusa čiji su zvuci reprodukovani tokom spavanja, u poređenju sa kontrolnim stimulansima čiji se zvuci nisu reprodukovali.
Istraživanja su takođe pokazala da spavanje jača pamćenje za najvažnije aspekte iskustva, restrukturira naša sećanja da formiraju kohezivnije narative i pomaže nam da pronađemo rešenja za probleme na kojima smo zaglavili. Nauka pokazuje da spavanje na njemu zaista pomaže.
Svi znamo da se zbog nedostatka sna osećamo loše. Laboratorijske studije deprivacije sna, gde istraživači drže voljne učesnike budnima tokom cele noći, kombinovane su sa funkcionalnim MR skeniranjem mozga kako bi se dobila detaljna slika mozga lišenog sna. Ove studije su pokazale da nedostatak sna ozbiljno remeti povezanost između različitih moždanih mreža. Ove promene uključuju prekid povezanosti između regiona mozga odgovornih za kognitivnu kontrolu i pojačanje onih koji su uključeni u pretnje i emocionalnu obradu.
Posledica ovoga je da je mozak lišen sna lošiji u učenju novih informacija, lošiji u regulisanju emocija i nesposoban da potisne nametljive misli. Gubitak sna može čak smanjiti verovatnoću da pomažete drugim ljudima. Ovi nalazi mogu objasniti zašto je loš kvalitet sna tako sveprisutan u lošem mentalnom zdravlju.
Iako prirodno spavamo manje kako starimo, sve više dokaza sugeriše da problemi sa spavanjem u ranijim godinama života povećavaju rizik od demencije.
Nakupljanje β-amiloida, metaboličkog otpadnog proizvoda, jedan je od mehanizama koji leže u osnovi Alchajmerove bolesti. Nedavno je postalo očigledno da je dubok, nesmetani san dobar za izbacivanje ovih toksina iz mozga. Nedostatak sna povećava stopu nakupljanja β-amiloida u delovima mozga uključenim u pamćenje, kao što je hipokampus. Longitudinalna studija objavljena 2020. otkrila je da su problemi sa spavanjem povezani sa većom stopom akumulacije β-amiloida nakon praćenja četiri godine kasnije. U drugoj studiji, objavljenoj 2022. godine, parametri spavanja su predviđali stopu kognitivnog pada kod učesnika u naredne dve godine.
Dobra vest je da istraživanje razvija tretmane za bolji noćni san i povećanje njegovih prednosti.
Na primer, Evropsko društvo za istraživanje spavanja i Američka akademija za medicinu spavanja preporučuju kognitivnu bihejvioralnu terapiju za nesanicu (CBT-I). CBT-I funkcioniše tako što identifikuje misli, osećanja i ponašanje koji doprinose nesanici, koja se zatim može modifikovati kako bi pomogla u promovisanju sna.
U 2022. godini, aplikacija CBT-I postala je prva digitalna terapija koju je preporučio engleski Nacionalni institut za zdravlje i izvrsnost za negu za lečenje na NHS.
Ove intervencije mogu poboljšati i druge aspekte naših života. Meta-analiza iz 2021. 65 kliničkih ispitivanja pokazala je da poboljšanje sna putem CBT-I smanjuje simptome depresije, anksioznosti, ruminacije i stresa.
