Stope oboljenja od raka dojke u Sjedinjenim Državama beleže značajan porast, sa posebnim naglaskom na mlađe žene i Amerikanke azijskog porekla, prema istraživanju objavljenom u utorak. Američko društvo za rak u svom dvogodišnjem izveštaju otkrilo je da je broj slučajeva raka dojke porastao za jedan odsto godišnje u periodu od 2012. do 2021. Ipak, uprkos ovom porastu, ukupna stopa smrtnosti od raka dojke i dalje beleži istorijski pad, smanjujući se za 44 odsto od 1989. do 2022. godine.
Rak dojke predstavlja drugi najčešći oblik raka među ženama u SAD, kao i drugi vodeći uzrok smrtnosti od raka, odmah nakon raka pluća. Statistike pokazuju da će oko jedna od osam žena u SAD biti dijagnostikovana sa invazivnim karcinomom dojke tokom svog života, dok će jedna od 43, ili dva procenta, izgubiti bitku sa ovom bolešću.
U protekloj deceniji, stopa oboljenja od raka dojke zabeležila je brži rast kod žena mlađih od 50 godina u poređenju sa starijim ženama – 1,4 odsto godišnje u odnosu na 0,7 odsto godišnje, iz razloga koji nisu potpuno jasni. Kada je reč o rasnoj pripadnosti, azijske Amerikanke su imale najveći porast incidencije, sledile su ih latinoamerikanke, za koje se navodi da je ovaj trend možda povezan sa povećanim dolaskom novih imigranata koji imaju veći rizik od raka dojke.
Ukupna stopa smrtnosti od raka dojke smanjena je za 44 procenta, sa 33 smrtna slučaja na 100.000 žena u 1989. godini na 19 smrtnih slučajeva na 100.000 žena u 2022. godini, što je rezultiralo sprečavanjem oko 517.900 smrtnih slučajeva. Međutim, i pored decenija medicinskog napretka u lečenju i ranog otkrivanja, koristi od ovih napora nisu ravnomerno raspoređene.
Smrtnost od raka dojke ostala je nepromenjena od 1990. godine među Indijancima, dok crne žene beleže 38 odsto više smrtnih slučajeva u odnosu na bele žene, iako imaju pet odsto manje slučajeva oboljenja. Ovi nalazi ukazuju na nedostatke u društvenim determinantama zdravlja, kao i dugogodišnji sistemski rasizam koji je rezultirao manjim pristupom visokokvalitetnoj zdravstvenoj nezi u oblasti raka.
Studija takođe navodi da, iako crne žene češće obavljaju mamografije u poređenju sa belim ženama, postoji veća verovatnoća da će obaviti preglede u ustanovama sa manje resursa ili onima koje nisu akreditovane od strane Američkog koledža za radiologiju. Preporuke autora uključuju povećanje rasne raznolikosti u kliničkim ispitivanjima, kao i razvoj partnerskih odnosa u zajednici koji će podržati pristup visokokvalitetnom skriningu kod žena koje imaju ograničen pristup zdravstvenim uslugama.
U aprilu, uticajno američko medicinsko telo preporučilo je da žene treba da se podvrgavaju pregledima na rak dojke svake druge godine počevši od 40. godine. Američka radna grupa za preventivne usluge (USPSTF) prethodno je izjavila da žene u svojim 40-im godinama treba da donesu individualnu odluku o mamografiji na osnovu svoje zdravstvene istorije, čime su rezervisali svoju obaveznu preporuku za osobe starije od 50 godina.
