Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2024. za lečenje atrijalne fibrilacije, razvijene u saradnji sa Evropskom asocijacijom kardio-torakalne hirurgije (EACTS), uključuju niz novih pristupa i preporuka specifičnih za lečenje koje pomažu u upravljanju povećanim brojem pacijenata sa AF širom sveta.
„Atrijska fibrilacija (AF) je jedno od najčešćih srčanih oboljenja, sa širokim uticajem na sve zdravstvene usluge u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj zaštiti“, kaže profesorka Katedre za smernice Isabelle C. Van Gelder, Univerzitetski medicinski centar Groningen, Groningen, Holandija. „Očekuje se da će se prevalencija AF udvostručiti do 2050. godine kao posledica starenja stanovništva, sve većeg tereta komorbiditeta, poboljšane svesti i novih tehnologija za otkrivanje.
„Uticaj AF je varijabilan kod pojedinačnih pacijenata; međutim, morbiditet od AF i dalje je veoma zabrinjavajući“, dodaje profesor Dipak Kotecha, predsedavajući smernica, Univerzitet u Birmingemu, Velika Britanija. „Pacijenti sa AF mogu patiti od raznih simptoma i lošeg kvaliteta života. Moždani udar i srčana insuficijencija kao posledice AF sada su dobro cenjeni od strane zdravstvenih radnika, ali AF je takođe povezan sa nizom drugih tromboembolijskih ishoda. To uključuje subkliničke cerebralno oštećenje (potencijalno dovodi do vaskularne demencije) i tromboembolija svakog drugog organa, što sve doprinosi većem riziku od smrti povezanom sa AF.“
Objavljene u European Heart Journal, smernice iz 2024. naglašavaju važnost optimalne nege prema novom putu AF-CARE, koji je dizajniran da osigura da svaki pacijent sa AF može imati koristi od nedavnih naučnih dostignuća: [C] Komorbiditet i upravljanje faktorima rizika; [A] Izbegavajte moždani udar i tromboemboliju; [R] Smanjite simptome kontrolom brzine i ritma; i [E] Evaluacija i dinamička ponovna procena.
Nove smernice takođe naglašavaju važnost zajedničkog donošenja odluka o lečenju i nezi, uključujući pacijente i multidisciplinarni tim. Edukacija pacijenata, članova porodice i zdravstvenih radnika je naglašena kako bi se osiguralo da su svi osnaženi da naprave pravi izbor lečenja za svakog pacijenta. Takođe se stavlja fokus na jednaku brigu, naglašavajući važnost izbegavanja zdravstvenih nejednakosti zasnovanih na polu, etničkoj pripadnosti, invalidnosti i socioekonomskim faktorima.
„Odeljci komorbiditeta u ovim novim smernicama naglašavaju da se AF ne može posmatrati izolovano. Temeljna procena i upravljanje komorbiditetima i faktorima rizika su kritični za sve aspekte nege pacijenata sa AF kako bi se izbeglo ponavljanje i napredovanje AF, poboljšao uspeh tretmana, i sprečiti štetne ishode povezane sa AF“, objašnjava profesor Van Gelder. „Trebalo bi da se poveća fokus na niz uslova i faktora načina života gde postoji sve veći dokaz uticaja na AF i negu pacijenata.“
Nove smernice se takođe fokusiraju na nedavna klinička ispitivanja i istraživačke studije koje mogu promeniti rutinsko upravljanje pacijentima sa AF na bolje. „Radna grupa za smernice je pažljivo procenila trenutnu bazu dokaza, sa putevima pacijenata koji mogu pomoći da se postigne bolja primena preporuka za poboljšanje dobrobiti pacijenata“, kaže profesor Kotecha.
Ključne nove karakteristike su: (1) šira primena odgovarajuće antikoagulantne terapije i korišćenje CHA2DS2-VA skora (bez pola) za pomoć u donošenju odluka; (2) pristup ‘bezbednost na prvom mestu’, na primer odlaganjem kardioverzije ako trajanje AF prelazi 24 sata, ili uzimajući u obzir sve potencijalne neželjene efekte antiaritmičkih lekova; i (3) integrisanje kontrole brzine i ritma, sa zajedničkim donošenjem odluka o upućivanju na kateter i hiruršku ablaciju.
Autori zaključuju objašnjavajući da je za pacijente sa AF potrebna dinamička evaluacija i ponovna procena. Oni kažu: „Zdravstveni timovi u primarnoj i sekundarnoj zaštiti moraju periodično da procenjuju terapiju i da obrate pažnju na nove faktore rizika koji se mogu promeniti koji bi mogli usporiti ili preokrenuti napredovanje AF, povećati kvalitet života i sprečiti neželjene ishode.
Verzija smernica za pacijente će biti objavljena istovremeno, zajedno sa pacijentom i predstavnicima javnosti u radnoj grupi.
Više informacija: 2024 ESC smernice za upravljanje atrijalnom fibrilacijom European Heart Journal (2024). DOI: 10.1093/eurheartj/ehae176
Istražite dalje
