Međunarodni tim, predvođen istraživačima UBC Okanagan, sugeriše da bi jednostavno podešavanje prvog obroka u toku dana moglo pomoći ljudima koji žive sa dijabetesom tipa 2 (T2D) da bolje kontrolišu nivo šećera u krvi.
Dr Barbara Oliveira sprovodi istraživanje sa laboratorijom za vežbanje, metabolizam i inflamaciju dr Džonatana Litla na UBCO Fakultetu za zdravlje i društveni razvoj. Njihova najnovija studija, objavljena u American Journal of Clinical Nutrition, potvrđuje da prelazak sa tradicionalnog doručka sa malo masti u zapadnom stilu, kao što su ovsena kaša, tost i voće, na obrok sa malo ugljenih hidrata sa većim sadržajem proteina i masti, poput jaja sa slaninom ili sir, može pomoći ljudima sa T2D da bolje upravljaju šećerom u krvi veći deo dana.
U stvari, promena samo jednog obroka pomogla je da se šećer u krvi drži pod kontrolom.
„Ne govorimo o potpunoj reviziji ishrane“, kaže dr Oliveira. „Jedna od mnogih komplikacija za ljude koji žive sa T2D je brzo ili veliko povećanje nivoa glukoze u krvi nakon obroka. Naše istraživanje pokazuje da obrok sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, prva stvar ujutru, izgleda da pomaže u kontroli šećera u krvi tokom celog dana.“
Kontrola nivoa glukoze je ključna za smanjenje komplikacija T2D, uključujući upale i kardiovaskularne bolesti — glavni uzrok morbiditeta kod pacijenata sa T2D.
„Strategije lečenja koje mogu pomoći u smanjenju promene glukoze nakon obroka i brzih promena glukoze su ključne za upravljanje ovim stanjem“, dodaje ona. „Utvrdili smo da ako je prvi obrok u danu sa malo ugljenih hidrata i sa visokim sadržajem proteina i masti, možemo ograničiti hiperglikemijske promene.
Dijeta sa malo ugljenih hidrata postala je trend poslednjih godina i prepoznata je kao dijetetska strategija za poboljšanje kontrole glukoze, objašnjava dr Oliveira. Međutim, kao i kod svih dijeta, teško ju je pratiti, posebno dugoročno. Umesto da traže od pacijenata da se obavežu da svaki obrok bude sa niskim sadržajem ugljenih hidrata, ona i dr Litl su ispitale ideju da samo prvi obrok u danu imaju malo ugljenih hidrata kako bi videli kako to utiče na pridržavanje ishrane, i što je još važnije, na nivo glukoze u krvi.
Njihova 12-nedeljna studija imala je 121 učesnika podeljenu u dve grupe. Jednom je savetovano da jede niz doručaka sa niskim sadržajem ugljenih hidrata koji sadrže približne količine od 8 g ugljenih hidrata, 25 g proteina i 37 g masti, dok je drugom savetovano da jede niz opcija sa niskim sadržajem masti i više ugljenih hidrata koji sadrže oko 56 g ugljenih hidrata, 20 g proteina i 15 g masti. Sve opcije doručka u obe grupe dale su 450 kalorija.
Učesnici su imali različite opcije za doručak i morali su da pošalju fotografiju svog obroka, koju je pregledao dijetetičar studije kako bi potvrdio usklađenost.
Svim učesnicima je obezbeđen uređaj za kontinuirano praćenje glukoze koji su nosili tokom studije, a takođe su uradili A1C testove krvi, pre i posle 12 nedelja, kako bi izmerili svoje prosečne nivoe šećera u krvi. Takođe su merili njihovu težinu i obim struka na početku i na kraju suđenja. Kako je studija nastavljena, oni su prijavili osećaj sitosti, energije i nivoa aktivnosti.
Dr Oliveira napominje da iako nije bilo značajnih razlika između grupe sa malo ugljenih hidrata i druge grupe u pogledu težine, indeksa telesne mase ili obima struka, grupa sa malo ugljenih hidrata je primetila smanjenje nivoa šećera u krvi, a neke su uspele da smanje nivo glukoze u krvi. snižavanje lekova. Promene nivoa glukoze u krvi nagore i nadole, poznate kao glikemijska varijabilnost, kod grupe sa malo ugljenih hidrata takođe su bile značajno niže, što ukazuje na prednosti doručka sa niskim sadržajem ugljenih hidrata za stabilizaciju šećera u krvi tokom celog dana.
Još jedno zanimljivo otkriće je da su ljudi koji su doručkovali sa malo ugljenih hidrata sami prijavili manji unos kalorija i ugljenih hidrata za vreme ručka i tokom preostalog dana. Ovo bi moglo da sugeriše da doručak bogat mastima i proteinima, dok ima manje ugljenih hidrata, može uticati na dnevne navike u ishrani.
„Manje ugljenih hidrata za doručak ne samo da je bolje usklađeno sa načinom na koji ljudi sa T2D rukuju glukozom tokom dana, već ima i neverovatan potencijal za ljude sa T2D koji se bore sa nivoom glukoze ujutru“, dodaje ona. „Malim prilagođavanjem sadržaja ugljenih hidrata u jednom obroku, a ne u celoj ishrani, imamo potencijal da značajno povećamo pridržavanje, a da i dalje dobijemo značajne koristi.“
