Kroz porodičnu studiju Strong Heart, istraživači su otkrili da su mali padovi nivoa olova u krvi povezani sa dugoročnim poboljšanjem kardiovaskularnog zdravlja odraslih Indijanaca. Učesnici koji su imali najveće smanjenje nivoa olova u krvi videli su da im je sistolni krvni pritisak opao za oko 7 mm Hg, što je količina koja se može uporediti sa efektima lekova za snižavanje krvnog pritiska.
Nalazi kako su izvestili istraživači sa Univerziteta Columbia Mailman School of Public Health i NIEHS i NHLBI objavljeni su u časopisu Američkog udruženja za srce.
„Ovo je ogromna pobeda za javno zdravlje“, rekla je Anne E. Nigra, dr., docentka nauka o zdravlju životne sredine na Columbia Mailman School of Public Health, i stariji autor. „Videli smo da čak i mala smanjenja nivoa olova u krvi mogu imati značajne zdravstvene rezultate.“
Nigra i njeni koautori, uključujući Vil Lieberman-Cribbin, MPH, takođe u školi Columbia Mailman, pripisuju ova poboljšanja dobrim delom javnom zdravlju i promenama politike koje su se desile tokom poslednjih nekoliko decenija.
Pored poboljšanja sistolnog krvnog pritiska, istraživači su otkrili da je smanjenje nivoa olova u krvi povezano sa smanjenjem markera povezanog sa hipertrofičnom kardiomiopatijom i srčanom insuficijencijom.
Da bi sproveli ovo istraživanje, istraživači su se udružili sa 285 odraslih Indijanaca kroz produžetak studije Strong Heart Study, najveće studije koja prati kardiovaskularne zdravstvene ishode i faktore rizika među odraslim Indijancima. Učesnici su živeli u jednoj od četiri plemenske zajednice u Arizoni, Oklahomi, Severnoj Dakoti ili Južnoj Dakoti.
Istraživači su posmatrali nivoe olova u krvi i očitavanja krvnog pritiska tokom vremena. Olovo je prvo izmereno u krvi prikupljenoj tokom studijske posete 1997-1999 i ponovo u krvi prikupljenoj tokom naknadne posete između 2006-2009. Tokom ovog perioda, učesnicima je izmeren krvni pritisak i učestvovali su u medicinskim pregledima, uključujući i ehokardiografe za procenu strukture i funkcije njihovog srca. Da bi podržali slična poređenja među učesnicima, istraživači su kontrolisali više faktora, uključujući društvene varijable, rizike od kardiovaskularnih bolesti i istoriju bolesti.
Na početku studije, prosečan nivo olova u krvi bio je 2,04 µg/dL. Tokom studije, prosečan nivo olova u krvi je pao za 0,67 µg/dL, ili 33%. Najznačajnije promene, kategorisane od strane učesnika sa prosečnim početnim nivoom olova u krvi od 3,21 µg/dL i kod kojih je došlo do smanjenja od oko 1,78 µg/dL, ili 55 procenata, bile su povezane sa smanjenjem sistolnog krvnog pritiska od 7 mm Hg.
„Ovo je znak da sve što se dešava u ovim zajednicama radi smanjenja nivoa olova u krvi funkcioniše“, rekla je Mona Puggal, MPH, epidemiolog u Odeljenju za kardiovaskularne nauke u Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI). „Smanjenje krvnog pritiska je takođe uporedivo sa poboljšanjima koja biste videli sa promenama u načinu života, kao što je 30 minuta dnevne vežbe, smanjenje unosa soli ili gubitak težine.
Smanjenje nivoa olova u krvi uočeno u studiji slično je onom uočenom u opštoj populaciji SAD nakon politika i napora sprovedenih u poslednjih 50 godina da se smanji izloženost olovu kroz boju, benzin, vodu, vodovod i konzervirane predmete.
„Uvažavajući da su zajednice Indijanaca nesrazmerno izložene povišenim nivoima olova i drugih metala u poređenju sa opštom populacijom SAD, potrebno je uraditi više istraživanja kako bi se utvrdilo kako agensi iz životne sredine pogoršavaju kardiovaskularne i druge bolesti, i potrebno je više učiniti da se poboljša zdravlje životne sredine Indijanaca“, rekla je dr Lindzi A. Martin, administrator zdravstvenih nauka u Nacionalnom institutu za zdravstvene nauke o životnoj sredini (NIHES).
Istraživači ističu da je takođe važno istražiti ove nalaze u drugim zajednicama i tražiti dodatne načine za smanjenje izloženosti olovu, posebno u drugim populacijama sa povišenim rizicima od izloženosti i kardiovaskularnih bolesti.