Ljudi koji imaju gubitak sluha koji ne koriste slušni aparat mogu imati veći rizik od demencije od ljudi bez gubitka sluha, sugeriše nova studija objavljena u časopisu The Lancet Public Health. Međutim, korišćenje slušnog aparata može smanjiti ovaj rizik na isti nivo kao kod ljudi bez gubitka sluha.
Demencija i gubitak sluha su uobičajena stanja kod starijih osoba. Lancet komisija za prevenciju, intervenciju i negu demencije, objavljena 2020. godine, sugerisala je da gubitak sluha može biti povezan sa oko 8% slučajeva demencije širom sveta, stoga bi rešavanje oštećenja sluha moglo biti ključni način za smanjenje globalnog tereta demencije.
„Dokazi se izgrađuju da gubitak sluha može biti najuticajniji faktor rizika za demenciju u srednjim godinama, ali je efikasnost upotrebe slušnog aparata u smanjenju rizika od demencije u stvarnom svetu ostala nejasna. Naša studija pruža najbolje dokaze do sada da sugeriše da bi slušni aparati mogli biti minimalno invazivan, isplativ tretman za ublažavanje potencijalnog uticaja gubitka sluha na demenciju“, kaže odgovarajući autor prof. Dongshan Zhu, Univerzitet Šandong (Kina).
Istraživači su pogledali podatke od 437.704 ljudi koji su bili deo baze podataka UK Biobank. Podaci o prisustvu oštećenja sluha i upotrebi slušnih aparata prikupljani su putem upitnika koji su sami prijavili, a dijagnoze demencije su utvrđivane korišćenjem bolničkih kartona i podataka iz matične knjige umrlih. Prosečna starost učesnika studije pri regrutovanju bila je 56 godina, a prosečno vreme praćenja je bilo 12 godina.
Otprilike tri četvrtine učesnika (325.882/437.704) nije imalo gubitak sluha, a preostala jedna četvrtina (111.822) je imala određeni nivo gubitka sluha. Među onima sa oštećenjem sluha, 11,7% (13.092 / 111.822) koristilo je slušna pomagala.
Nakon kontrole drugih faktora, studija sugeriše da u poređenju sa učesnicima sa normalnim sluhom, ljudi sa oštećenjem sluha koji ne koriste slušna pomagala imaju 42% veći rizik od demencije svih uzroka, dok nije pronađen povećan rizik kod osoba sa oštećenjem sluha koje su koristile slušni aparati.
Ovo je približno ekvivalentno riziku od demencije od 1,7% kod ljudi sa oštećenjem sluha koji ne koriste slušna pomagala, u poređenju sa 1,2% među onima koji nemaju gubitak sluha ili koji imaju gubitak sluha, ali koriste slušna pomagala.
„Blizu četiri petine ljudi koji imaju gubitak sluha ne koriste slušne aparate u Velikoj Britaniji. Gubitak sluha može početi rano u 40-im godinama, a postoje dokazi da postepeno opadanje kognitivnih sposobnosti prije postavljanja dijagnoze demencije može trajati 20 do 25 godina. Naši nalazi naglašavaju hitnu potrebu za ranim uvođenjem slušnih pomagala kada neko počne da iskusi oštećenje sluha Neophodan je grupni napor iz celog društva, uključujući podizanje svesti o gubitku sluha i potencijalnim vezama sa demencijom, povećanje dostupnosti slušnih aparata smanjenjem troškova, i više podrške radnicima primarne zdravstvene zaštite da pregledaju oštećenje sluha, podignu svest i pruže tretman kao što je postavljanje slušnih pomagala“, kaže Dongshan Zhu.
Istraživači su takođe analizirali kako drugi faktori, uključujući usamljenost, društvenu izolaciju i simptome depresije, mogu uticati na vezu između gubitka sluha i demencije. Analiza studije sugeriše da bi se manje od 8% veze između upotrebe slušnog aparata i smanjenog rizika od demencije moglo ukloniti poboljšanjem psihosocijalnih problema. Autori kažu da ovo ukazuje da je povezanost između upotrebe slušnog aparata i zaštite od povećane demencije verovatno uglavnom posledica direktnih efekata slušnih pomagala, a ne istraženih indirektnih uzroka.
„Osnovni putevi koji mogu povezati upotrebu slušnog aparata i smanjeni rizik od demencije su nejasni. Potrebna su dalja istraživanja da bi se ustanovila uzročna veza i prisustvo osnovnih puteva“, kaže autor studije dr Fan Jiang sa Univerziteta Šandong.
Autori priznaju neka ograničenja za studiju, uključujući da je samoizvještavanje izloženo riziku od pristrasnosti, i da je ova studija opservacijska, da bi povezanost između gubitka sluha i demencije mogla biti posljedica obrnute uzročnosti kroz neurodegeneraciju ili druge zajedničke mehanizme. Pored toga, iako su uzeti u obzir mnogi kofaktori, možda postoje neizmereni faktori, kao što su oni koji koriste slušna pomagala potencijalno takođe više vode računa o svom zdravlju od onih koji nisu. Najzad, većina učesnika UK Biobanke su belci, a vrlo mali broj učesnika je rođen gluv ili je doživeo gubitak sluha pre nego što je stekao govorni jezik, što može ograničiti generalizaciju nalaza na druge etničke grupe i osobe sa ograničenim sluhom koji koriste znakovni jezik.
Pišući u povezanom komentaru, profesor Gill Livingston i dr Sergi Costafreda sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji nisu bili uključeni u ovo istraživanje, rekli su: „Uz dodatak rada Jianga i njegovih kolega, dokazi da su slušni aparati moćno sredstvo za smanjenje rizika od demencije kod osoba sa oštećenjem sluha, je što je moguće bolje bez randomizovanih kontrolisanih ispitivanja, što možda nije ni praktično moguće ni etičko, jer osobe sa oštećenjem sluha ne treba sprečavati da koriste efikasne tretmane. Demencija nije samo bolest koja utiče na pojedinca i njegovu porodicu, ali takođe može biti skupo. Međutim, pokazalo se da je korišćenje slušnih aparata za prevenciju demencije isplativo i ušteda. U SAD su slušni aparati postali dostupni za kupovinu u slobodnoj prodaji, čime Oni su dostupniji. Dokazi su ubedljivi da je lečenje gubitka sluha obećavajući način za smanjenje rizika od demencije. Ovo je vreme da se poveća svest i otkrivanje gubitka sluha, kao i prihvatljivost i upotrebljivost slušnih pomagala.“
