Sistematski pregled naučne literature pronašao je preliminarne dokaze da slušni aparati mogu pomoći da ljudski mozak ostane mlad i u formi kako osoba stari.
Kada su istraživači u Singapuru pregledali osam dugoročnih studija o odraslim osobama sa oštećenjem sluha, otkrili su da učesnici koji su nosili slušne aparate imaju 19 posto manje šanse da pokažu znake kognitivnog pada u poređenju sa onima koji nisu.
Nastavna meta-analiza 11 radova o gubitku sluha otkrila je da su učesnici nakon upotrebe slušnih pomagala postigli 3 procenta bolje na kratkoročnim kognitivnim testovima.
Nalazi sugerišu da bi slušni aparati mogli imati impresivne koristi za mozak, ali autori napominju da će dalja istraga zahtevati rigorozna randomizovana ispitivanja.
Ovo nije prvi put da je gubitak sluha povezan sa kognitivnim padom. U stvari, gubitak sluha je jedan od glavnih faktora rizika za demenciju koji se može promeniti, zajedno sa pušenjem, fizičkom neaktivnošću i gojaznošću.
Istraživači sa Univerziteta Harvard su 2016. otkrili da kada su pacijenti sa oštećenjem sluha koristili slušne aparate, oni su postigli bolje i brže testove pamćenja i pažnje.
Nalazi su naveli naučnike da se zapitaju da li slušni aparati nekako pomažu u usporavanju kognitivnog pada. Ali sistematski pregled 2021. godine pronašao je mešovite rezultate za tu hipotezu. Neke studije uključene u analizu nisu pokazale nikakav uticaj slušnih pomagala na kognitivni pad, dok su druge pokazale neke.
Rezultati nove meta-analize su jasniji, jasno sugerišući da je zvuk verovatno dobar za mozak.
Zašto je to ostalo nejasno, ali mnoge teorije bi mogle biti testirane budućim istraživanjima.
Slušni aparati daju zvukove glasne i oštre za one koji slabo čuju, a možda je taj efekat obnavljanje ili jačanje izgubljenih neuronskih veza.
Kao i naočare sa dioptrijom, ovi uređaji moraju biti individualno podešeni prema specifičnom tipu gubitka sluha osobe i postoji šansa da to može preoblikovati određene delove mozga.
Mnoge ljudske interakcije su zasnovane na zvuku. A govor, razumevanje jezika i pamćenje su usko povezani u mozgu.
Demencija je takođe snažno povezana sa oštećenjem regiona mozga koji pomažu u kontroli jezika. Slušni aparati bi stoga mogli da rade na održavanju tih delova naših nožica aktivnim, vežbajući ih skoro kao mišić.
Druga teorija sugeriše da ljudi koji slabo čuju koriste više kognitivne moći da slušaju, ostavljajući im malo energije da se usredsrede ili zapamte šta zapravo slušaju. U ovom slučaju, slušni aparati mogu smanjiti nečiji ukupni kognitivni teret, omogućavajući mu da se fokusira i bolje pamti.
Još jedna teorija sugeriše da gubitak sluha otežava društvene interakcije, što dovodi do usamljenosti, što se čini i faktorom rizika za demenciju.
Danas je demencija vodeći uzrok smrti i invaliditeta širom sveta, a istraživači predviđaju da će se broj slučajeva utrostručiti do 2050.
Gubitak sluha povezan je sa povećanjem rizika od 9 procenata. Dakle, ako slušni aparati mogu donekle da se bore protiv kognitivnog pada, njihov uticaj bi mogao biti ogroman.
