Prema novim ubedljivim istraživanjima, slušni aparati mogu imati potencijal da odlože neke slučajeve Parkinsonove bolesti.
Među više od 3,5 miliona veterana u Sjedinjenim Državama, istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će oni koji dožive gubitak sluha kasnije dobiti dijagnozu Parkinsonove bolesti.
Što je gubitak sluha teži i što duže traje, to je verovatniji ishod. Ali ako se slušni aparati odmah propisuju, rizik od dijagnoze je značajno smanjen.
Nalazi doprinose rastućim dokazima koji sugerišu da je gubitak sluha povezan sa neurodegeneracijom, i da su slušni aparati jeftina, niskorizična intervencija koja može pomoći da mozak ostane zdrav i u formi kako osoba stari.
U 2022. godini, sistematski pregled je otkrio da među odraslim osobama sa oštećenjem sluha, oni koji svoje stanje upravljaju slušnim pomagalima imaju 19 posto manje šanse da pokažu znake kognitivnog pada od onih koji to ne čine.
U 2023., značajno kliničko ispitivanje stavilo je tu povezanost na test i otkrilo da slušni aparati mogu usporiti stopu kognitivnog pada za skoro 50 procenata kod nekih starijih odraslih osoba.
Kao i demencija, Parkinsonova bolest je obično povezana sa kognitivnim padom. Danas je dobro utvrđeno da problemi sa vidom i gubitak mirisa mogu prethoditi fizičkim simptomima koji kvalifikuju dijagnozu Parkinsonove bolesti, kao što su sporo kretanje, ukočenost i drhtanje. Ali ovo je najveća i najrigoroznija studija koja tek treba da ispita ulogu gubitka sluha.
„To može biti najvažniji faktor rizika za demenciju u srednjim godinama života i može se pokazati kao isti za Parkinsonovu bolest“, piše istraživački tim, predvođen neurologom Lijem Nilsenom sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu i Sistemom zdravstvene zaštite u Portlandu za pitanja veterana. .
Za početak, Lee i njegov tim testirali su grupu uglavnom belaca, muškaraca, sredovečnih veterana na blagi, umereni, teški ili duboki gubitak sluha. Kohorta je zatim praćena u naredne dve decenije.
Tim kaže da njihovi podaci pružaju „snažne dokaze da administracija slušnih aparata smanjuje rizik od Parkinsonove bolesti na nivou populacije“.
U poređenju sa onima sa zdravim sluhom, veterani sa blagim oštećenjem sluha (obično oni u 60-im godinama) imali su veću kumulativnu incidencu Parkinsonove bolesti nakon pet, 10, 15 i 20 godina praćenja.
Dve decenije kasnije, istraživači su pronašli dodatnih 10 slučajeva Parkinsonove bolesti na 10.000 pojedinaca koji su bili povezani sa blagim gubitkom sluha.
Dobra vest je da su oni koji su dobili slušni aparat pre ili neposredno posle inicijalnog testa sluha u studiji imali manju verovatnoću da će razviti Parkinsonovu bolest u poređenju sa onima koji nisu. Razlika između ovih grupa bila je očigledna već godinu dana od početka studije.
Sada su potrebna randomizirana klinička ispitivanja da bi se dalje istražila ta povezanost.
Nepoznato je, na primer, da li slušni aparati obnavljaju ili jačaju izgubljene neuronske veze, kao što redovna vežba može da obnovi i ojača mišiće, ili da li slušni aparati skidaju opterećenje sa energetskih rezervi mozga, omogućavajući lakše funkcionisanje.
Takođe bi mogao biti slučaj da slušni aparati poboljšavaju društvene interakcije ili ublažavaju depresiju ili usamljenost, a sve to može doprineti kognitivnom padu.
U trenutnoj studiji, oni koji su doživeli gubitak sluha u kombinaciji sa drugim ranim markerima Parkinsonove bolesti, kao što su problemi sa spavanjem, oštećenje vida ili gubitak mirisa, imali su još veći rizik od dijagnoze na putu.
S obzirom na to da je blagi gubitak sluha povezan sa bolešću, Lee i njegove kolege tvrde da „skrining sluha treba sprovesti na nivou primarne zdravstvene zaštite čak i u odsustvu pacijenta koji izražava zabrinutost za sluh“.
Studija je objavljena u JAMA Neurologija.
