Svet se suočava sa rastućom epidemijom kratkovidosti, a budući ishodi su mutni.
Prema novim procenama, više od 740 miliona dece i adolescenata bi moglo da muči da vidi predmete na daljinu do 2050. godine, ako je nešto za poslednjih 30 godina.
Zabrinjavajuće projekcije su zasnovane na globalnom pregledu, koji je ispitivao prevalenciju miopije, ili kratkovidosti, koristeći podatke prikupljene iz 50 zemalja tek 2023. godine.
Prethodne projekcije razmatrale su samo podatke do 2015. godine, ali čak i tada se predviđalo da će polovina svetske populacije biti kratkovida do 2050. godine.
Najnoviju analizu vodili su istraživači sa Univerziteta Sun Iat-Sen u Kini, a ona razmatra 276 studija koje pokrivaju oko 5,4 miliona dece i tinejdžera i skoro 2 miliona slučajeva miopije.
Naučnik za javno zdravlje Jinghong Liang i tim otkrili su da je od 1990. do 2023. globalna prevalencija miopije kod ljudi starosti od 5 do 19 godina porasla sa 24 odsto na 36 odsto.
Prevalencija je bila najveća u Japanu, gde 86 odsto dece i tinejdžera trenutno pati od kratkovidosti. Narod sa najnižom prevalencijom bio je Paragvaj sa samo 0,84 odsto.
Ako vid kod dece i tinejdžera nastavi da se pogoršava istom brzinom u budućnosti, prevalencija miopije kod mladih ljudi širom sveta mogla bi da dostigne skoro 40 procenata do 2050. godine, premašivši 740 miliona slučajeva.
U Aziji, konkretno, prevalencija bi mogla dostići skoro 70 procenata do 2050. godine.
Ali šta ako se stopa ubrza? Tokom proteklih 30 godina, a posebno nakon 2020. godine, podaci sugerišu da se prevalencija miopije povećavala – i to ne samo na nekoliko mesta.
Prethodne studije su takođe povezale pandemiju COVID-19 sa pogoršanjem vida kod dece. 2020. godine, na primer, istraživači u Hong Kongu su otkrili brzi porast kratkovidosti među 709 dece između 6 i 8 godina.
Dok genetika nesumnjivo igra ulogu u miopiji, to ne može u potpunosti da objasni nedavni porast slučajeva miopije širom sveta.
Čak i kada dete ima dva kratkovida roditelja, studija je pokazala da ako ne provode dovoljno vremena na otvorenom, genetska opasnost od miopije se povećava na oko 60 procenata.
Smatra se da igra na otvorenom smanjuje rizik od miopije kod dece, a tokom pandemije deca u mnogim drugim delovima sveta bila su ograničena na boravak u zatvorenom prostoru. Štaviše, škola se tokom pandemije često odvijala virtuelno, stavljajući učenike ispred ekrana duže nego što je uobičajeno.
„Ovo je posebno značajno za decu predškolskog uzrasta, jer se nalaze u kritičnom periodu vizuelnog razvoja koji karakteriše visoka plastičnost“, tvrde autori nedavnog globalnog pregleda.
„Postoji potreba da se prikupe podaci za merenje varijacija u prevalenci miopije među mladom populacijom tokom vremena, pošto su postojale primetne razlike i u etničkoj i geografskoj pripadnosti.
U Africi, na primer, prevalencija miopije među decom i tinejdžerima je sedam puta manja od one u Aziji.
Još niko ne zna zašto je to tako, ali postoji korelacija između trajanja obrazovanja i pojave miopije. U Singapuru i Hong Kongu deca od dve ili tri godine aktivno se uključuju u obrazovne programe pre formalnog školovanja.
„Moguće je da ranije uvođenje u formalne obrazovne prakse u mladosti može uticati na pojavu miopije tokom detinjstva“, sugerišu Liang i kolege.
„Ovi nalazi su važan korak ka razumevanju trendova u kratkovidosti tokom vremena, posebno u populacijama koje doživljavaju brze tranzicije u kratkovidnosti i značajan porast tokom posebnog perioda pandemije COVID-19.“
Autori tvrde da je imperativ da identifikujemo zašto se miopija povećava među mladim ljudima i da pronađemo načine zasnovane na dokazima da sprečimo pogoršanje vida u sledećoj generaciji.
Studija je objavljena u British Journal of Ophthalmology.
