Školske medicinske sestre rade mnogo više od zavoja ogrebanih kolena i merenja temperature. Rutgersova studija, objavljena u časopisu Pediatric Nursing, sugeriše da oni takođe mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju gojaznosti kod dece.
Elaine Elliott, školska medicinska sestra u Njuarku, udružila se sa Cheril Holli i pokojnom Sallie Porter, profesorima na Školi medicinskih sestara Univerziteta Rutgers, kako bi testirala porodičnu intervenciju u školi koristeći roditelje i nastavnike kao uzore za zdravu ishranu i druga ponašanja.
„Važan razlog za uspeh ovog programa je poverenje koje medicinske sestre imaju prema roditeljima i nastavnicima“, rekla je Eliot, koja je 2019. godine stekla diplomu doktora medicinske sestre u Rutgersu. „Razvila sam blizak odnos sa zajednicom koja samo školska medicinska sestra može imati“.
Roditelji i nastavnici iz javne predškolske ustanove u Njuarku sa visokim stopama gojaznosti su pozvani da učestvuju u programu. Trideset sedam roditelja, nastavnika i pomoćnika u učionici, koji su predstavljali 37 dece uzrasta od 3 do 5 godina, učestvovalo je u istraživanju, koje je uključivalo nedeljne 45-minutne sesije tokom četiri nedelje.
Po uzoru na sličan program u Mejnu pod nazivom Let’s Go! , kurs je učio kako podstaći decu da pojedu najmanje pet porcija povrća; angažovati, najviše dva sata pred ekranom; radite najmanje jedan sat fizičke aktivnosti; i konzumirajte nula slatkih pića svaki dan. Za drugu nedelju programa od učesnika se očekivalo da implementiraju ono što su naučili angažujući decu kod kuće i u učionici. Elliott, školska medicinska sestra, bila je dostupna lično i onlajn da pruži dodatnu podršku.
Na osnovu podataka pre i posle ankete, potrošnja voća i povrća kod dece porasla je sa prosečne jedne na pet porcija dnevno. Broj dana kada su deca delila večeru i doručak sa svojom porodicom naglo je porastao sa prosečnih dva na pet dana u nedelji. Štaviše, deca su prestala da jedu hranu za poneti u proseku dva dana u nedelji.
Takođe je došlo do pada od dva sata u vremenu koje su deca provela gledajući televiziju ili igrajući video igrice – sa nešto više od tri i po sata u proseku na sat i po nakon intervencije.
Nalazi su bili znatno bolji od bilo koje prethodne studije po uzoru na Mejn program, rekla je Holi. Istraživači su rezultate pripisali prisustvu školske medicinske sestre koja je vodila program i bila dostupna da odgovori na pitanja.
„Značajni rezultati dobijeni, koji nisu viđeni u drugim studijama koje koriste program Idemo!, pretpostavljeni su kao rezultat podučavanja i koordinacije programa od strane nekoga ko je upoznat sa životnom sredinom i decom i njihovim porodicama (školska medicinska sestra koja živi na tom području),“ napisali su istraživači. „Školska medicinska sestra je koristila rečnik laika i primere hrane zasnovane na kulturi zasnovane na resursima dostupnim u zajednici kako bi pokazala kako postići zdravstvene ciljeve uprkos svim socio-ekonomskim ograničenjima.
Uprkos ulozi školskih medicinskih sestara u uspostavljanju zdravih navika, mnoge škole smanjuju broj medicinskih sestara. U 2017. četvrtina škola u zemlji nije imala medicinsku sestru, prema podacima Nacionalnog udruženja školskih medicinskih sestara. Pandemija COVID-19 verovatno je pogoršala ove nedostatke, rekla je Holi.
Administrativni zakon Nju Džersija (6A:13A-4.5) zahteva jednu medicinsku sestru na 300 učenika predškolskog uzrasta. Ipak, u nekim zajednicama, medicinske sestre — čak i one sa značajnim iskustvom u ranom detinjstvu — se prebacuju u veće osnovne škole i srednje škole kako bi se popunile praznine. Buduća istraživanja bi trebalo da ispitaju da li ove promene negativno utiču na zdravlje predškolske dece, rekao je Eliot.
