Roditelji se često susreću s odgovorom „dosadno je“ kada pitaju svoje dete kako je protekao školski dan. Iako to može delovati kao jednostavna opaska, osećaj dosade može ukazivati na dublje probleme, kako u vezi sa nastavom, tako i sa emocionalnim stanjem deteta. Dosada u školi nije retka pojava, a istraživanja pokazuju da učenici, naročito starijih razreda, često prijavljuju osećaj nezainteresovanosti i monotonije tokom časova, što može uticati na njihov akademski uspeh.
Jedno istraživanje, koje je anketiralo učenike 9. godine, otkrilo je da se oni osećaju dosadno skoro polovinu vremena provedenog na časovima. Kod mlađih učenika, taj procenat je nešto manji, ali i dalje značajan – oko trećine učenika prijavilo je dosadu. Dosada je najčešće prijavljivana emocija među učesnicima anketa, što može biti ozbiljan problem, jer za uspešno učenje učenici moraju biti emocionalno angažovani i motivisani.
Prema rečima stručnjaka, nedostatak angažmana u učionici često proizlazi iz toga što se nastavni planovi ne prilagođavaju dovoljno potrebama učenika. Učitelji bi mogli da razviju stimulativnije planove časova, kao i da više rade s učenicima kako bi otkrili šta ih motiviše. Prikupljanje povratnih informacija od učenika i zajednički rad na smanjenju dosade u učionici mogu značajno poboljšati njihovo iskustvo.
Međutim, dosada ne mora uvek biti povezana samo sa sadržajem lekcije. Ako se dete žali na dosadu samo na jednom času ili u jednom predmetu, moguće je da lekcije u tom predmetu ne drže pažnju. S druge strane, ako se dete konstantno žali da su svi časovi dosadni, a pri tom dolazi i do opadanja ocena, roditelji bi trebalo da razmotre šire razloge. To može uključivati moguće teškoće u učenju, probleme sa koncentracijom, probleme sa vidom ili sluhom, ili emocionalne probleme, poput anksioznosti ili problema sa vršnjacima.
Jedan od mogućih razloga za dosadu može biti i okruženje u kojem deca odrastaju. U savremenom svetu, gde tehnologija omogućava konstantnu stimulaciju, deca su naviknuta da uvek imaju nešto što im drži pažnju. U školi, gde se često zahteva veća pažnja, promišljanje i fokus, može se javiti osećaj dosade, naročito ako ne vide direktnu vezu između onoga što uče i svog svakodnevnog života.
Roditelji mogu pomoći svom detetu da prevaziđe dosadu u školi na nekoliko načina. Otvoren razgovor je prvi korak – umesto da samo pitaju „kako je bilo u školi“, roditelji mogu postavljati konkretnija pitanja, poput „šta si danas novo naučio?“ ili „šta ti je bilo najzanimljivije na času?“. Razumevanje šta dete tačno misli kada kaže da mu je dosadno može pomoći u identifikaciji problema. Takođe, ako postoji sumnja da dete ima poteškoće u učenju, problemi sa vidom ili sluhom, ili ako dete pokazuje znake anksioznosti ili tuge, roditelji bi trebalo da se obrate školskom osoblju ili lekaru za dodatnu procenu.
Važno je i podržati dete u jačanju emocionalnih i društvenih veština. Deca koja bolje razumeju svoje emocije i znaju kako da ih upravljaju, verovatnije će se uspešno nositi sa izazovima u školi. Neke škole nude programe koji pomažu deci da prepoznaju svoje emocije i razviju društvene i bihevioralne veštine, što može doprineti poboljšanju njihovog odnosa prema učenju i školi.
Ako je vaše dete posebno akademski napredno, možda mu školski zadaci ne predstavljaju dovoljan izazov, što takođe može dovesti do dosade. U tom slučaju, roditelji mogu razgovarati sa školom o mogućnostima dodatne podrške ili napredne nastave koja bi bolje odgovarala detetovim potrebama.
U zaključku, dosada u školi je kompleksna pojava koja može biti signal za različite probleme, od nezanimljivih časova do emocionalnih izazova. Kroz otvoren razgovor, saradnju sa nastavnicima i, po potrebi, dodatne procene, roditelji mogu pomoći svom detetu da prevaziđe osećaj dosade i da se ponovo angažuje u učenju. Povezivanjem školskog gradiva sa detetovim interesovanjima i jačanjem odnosa sa učiteljima, može se poboljšati motivacija i uspeh u školi, što je od ključne važnosti za dugoročno zadovoljstvo i napredak deteta.