3D skeniranje očiju može otkriti vitalne tragove o zdravlju bubrega koji bi mogli pomoći u praćenju progresije bolesti, pokazuju istraživanja. Napredak bi mogao da revolucioniše praćenje bolesti bubrega, koje često napreduje bez simptoma u ranim fazama.
Stručnjaci kažu da tehnologija ima potencijal da podrži ranu dijagnozu jer trenutni skrining testovi ne mogu otkriti stanje dok se polovina funkcije bubrega ne izgubi.
Istraživači su koristili slike sa velikim uvećanjem da bi otkrili promene na mrežnjači – sloju tkiva na zadnjem delu oka koji oseća svetlost i šalje signale u mozak. Otkrili su da slike nude brz, neinvazivan način za praćenje zdravlja bubrega.
Oko je jedini deo tela gde je moguće videti ključni proces koji se zove mikrovaskularna cirkulacija – a ovaj protok krvi kroz najsitnije krvne sudove često je pogođen kod bolesti bubrega.
Istraživači sa Univerziteta u Edinburgu istraživali su da li 3D slike mrežnjače, snimljene pomoću tehnologije koja se zove optička koherentna tomografija (OCT), mogu da se koriste za identifikaciju i precizno predviđanje napredovanja bolesti bubrega.
OCT skeneri — koji se koriste u većini optičara na velikim ulicama — koriste svetlosne talase da kreiraju sliku poprečnog preseka mrežnjače, prikazujući svaki pojedinačni sloj, u roku od nekoliko minuta.
Tim je pregledao OCT slike od 204 pacijenta u različitim stadijumima bolesti bubrega, uključujući pacijente sa transplantacijom, zajedno sa 86 zdravih dobrovoljaca. Otkrili su da pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega imaju tanju mrežnjaču u poređenju sa zdravim dobrovoljcima. Studija je takođe pokazala da je stanjivanje mrežnjače napredovalo kako je funkcija bubrega opala.
Ove promene su poništene kada je funkcija bubrega obnovljena nakon uspešne transplantacije. Kod pacijenata sa najtežim oblikom bolesti, koji su dobili transplantaciju bubrega, došlo je do brzog zadebljanja mrežnjače nakon operacije.
Više ljudi nego ikada izloženo je riziku od bolesti bubrega, koje su često uzrokovane drugim stanjima koja opterećuju bubrege, uključujući dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost.
Uz dalje istraživanje, redovne kontrole očiju mogle bi jednog dana pomoći u ranom otkrivanju i praćenju kako bi se sprečilo napredovanje bolesti. To bi takođe moglo omogućiti pacijentima da naprave promene u načinu života koje smanjuju rizik od zdravstvenih komplikacija, kažu stručnjaci.
Tehnologija, podržana platformom za snimanje Heidelberg Engineeringa, takođe bi mogla da pomogne razvoju novih lekova, kaže istraživački tim. To bi moglo da se uradi merenjem promena na mrežnjači koje pokazuju da li – i na koji način – bubreg reaguje na potencijalne nove tretmane.
Istraživači kažu da su potrebne dalje studije – uključujući dugoročna klinička ispitivanja na većim grupama pacijenata – pre nego što se tehnologija može rutinski koristiti. Procenjuje se da 7,2 miliona ljudi u UK živi sa hroničnom bolešću bubrega — više od 10% stanovništva. To košta NHS oko 7 milijardi funti svake godine.
Studija je objavljena u Nature Communications.
Dr Neeraj (Bean) Dhaun, profesor nefrologije na Centru za kardiovaskularne nauke Univerziteta u Edinburgu, rekao je: „Nadamo se da će ovo istraživanje, koje pokazuje da je oko koristan prozor u bubreg, pomoći da se identifikuje više ljudi sa ranim bolest bubrega – pružajući priliku da se započne lečenje pre nego što napreduje.“
„Takođe nudi potencijal za nova klinička ispitivanja i razvoj lekova za hroničnu bolest koja se do sada pokazala izuzetno teškom za lečenje.
Dr Aisling McMahon, izvršni direktor istraživanja i politike u Kidnei Research UK, rekao je: „Bubrežni pacijenti se često suočavaju sa invazivnim procedurama za praćenje zdravlja bubrega, često pored primanja iscrpljujućih tretmana poput dijalize.
„Ovo fantastično istraživanje pokazuje potencijal za daleko ljubazniji način praćenja zdravlja bubrega. Nastavljamo da podržavamo tim dok istražuje da li bi njihov pristup mogao da se koristi i za ranije dijagnostikovanje i intervenciju kod bolesti bubrega.“
