Karakteriše ga zajedničke razlike u motoričkom i socijalnom ponašanju, poremećaj autističnog spektra (ASD) je takođe stanje koje pogađa pojedince na jedinstven način. Identifikovanje karakteristika u mozgu koje mogu objasniti njegove različite manifestacije i zajedničke karakteristike u svim uzrastima bio je cilj naučnika koji žele da razumeju njegov uzrok.
Najnovije istraživanje, koje je sproveo tim sa Univerziteta Ročester u Njujorku, koristi napredne tehnike skeniranja kako bi se nadovezao na prethodni rad na varijacijama u neurologiji osoba sa ASD-om, nudeći bliži pogled na gustinu i strukturu sive materije mozga.
Često je teško uraditi ovakvu analizu kod živih ljudi – tako da je mnogo postojećih podataka koje imamo zasnovano na starijim obdukcionim subjektima – ali nova tehnologija snimanja i obrade slika znači da sada takođe možemo da vidimo kako je mozak povezan kod mlađih ljudi.
„Proveli smo mnogo godina opisujući veće karakteristike regiona mozga, kao što su debljina, zapremina i zakrivljenost“, kaže neuronaučnik Zakari Kristensen sa Univerziteta u Ročesteru.
„Međutim, novije tehnike u oblasti neuroimaginga, za karakterizaciju ćelija pomoću MRI [magnetne rezonance], otkrivaju nove nivoe složenosti tokom razvoja.“
Istraživači su koristili oblik magnetne rezonance visokog kontrasta da bi napravili detaljne mape mozga 142 autistične dece, upoređujući ih sa slikama snimljenim sa 8.971 kontrolne grupe (deca bez dijagnoze autizma). Jedan set očitavanja je napravljen kada su volonteri imali 9 ili 10 godina, dok je set za praćenje napravljen nekoliko godina kasnije.
Poređenja su otkrila nižu gustinu neurona u određenim regionima moždane kore za koje se smatra da su odgovorni za našu sposobnost učenja, rasuđivanja, rešavanja problema i uspešnog formiranja sećanja.
U drugim oblastima je povećana gustina neurona. To je bio slučaj u regionu zvanom amigdala, na primer, za koji naučnici smatraju da pomaže u procesuiranju emocija. Štaviše, kada se upoređuju autistična deca sa decom sa ADHD-om i anksioznošću, činilo se da su ove razlike specifične za autizam.
Prerano je reći šta znače ove razlike u gustini, ali one bi mogle pomoći da se objasne neke od karakteristika autizma. Važno je da nove metode snimanja znače da sada možemo pratiti stanje kako se razvija.
„Ako se karakterizacija jedinstvenih devijacija u strukturi neurona kod osoba sa autizmom može uraditi pouzdano i sa relativnom lakoćom, to otvara mnogo mogućnosti da se okarakteriše kako se autizam razvija“, kaže Kristensen.
„Ove mere se mogu koristiti za identifikaciju osoba sa autizmom koje bi mogle imati koristi od specifičnijih terapijskih intervencija.“
Tek relativno nedavno smo bili u mogućnosti da izvršimo neinvazivne skeniranje mozga sa takvom preciznošću i tako visokim nivoom detalja, a već su u toku napori da se prate osobe sa autizmom tokom dužih perioda, kako bi se razumele promene u mozgu koje znače drugačije vide svet .
„To zaista transformiše ono što znamo o razvoju mozga dok pratimo ovu grupu dece od detinjstva do ranog odraslog doba“, kaže neuronaučnik Džon Foks sa Univerziteta u Ročesteru.
