Ljudi mogu biti izloženi povećanom riziku od raka, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i hroničnih plućnih bolesti – pošto se rastući globalni nivoi mikro- i nanoplastike (MnP) apsorbuju u ljudsko telo, otkriva nova studija.
Nezarazne bolesti (NCD) kao što su ove povezane su sa inflamatornim stanjima u organima tela, pri čemu male čestice povećavaju unos MnP i njihovih procednih voda u digestivnom i respiratornom sistemu – potencijalno povećavajući rizik i ozbiljnost NCD u budućnosti.
A koncentracije MnP u fekalnoj materiji novorođenčadi su znatno veće nego kod odraslih – verovatno zato što se plastika obično koristi u pripremi, prezentaciji i skladištenju hrane za bebe. Ponašanje male dece kao što je stavljanje predmeta u usta takođe može biti razlog za ovo.
Objavljujući svoje nalaze u Cell Reports Medicine, međunarodna grupa istraživača sada poziva na globalni integrisani One Health pristup ljudskom zdravlju i istraživanju životne sredine koji će otkriti ekološke mehanizme koji stoje iza porasta izloženosti ljudi MnP i čestica povezanih sa NCD. .
Vodeći autor profesor Stefan Krause, sa Univerziteta u Birmingemu, rekao je: „Zagađenje plastikom se povećalo na globalnom nivou – zbog čega je kritično da razumemo ukupne zdravstvene rizike povezane sa izloženošću MnP.
„Moramo se pozabaviti ovim zagađenjem na njegovom izvoru kako bismo smanjili dalje emisije, pošto će globalno širenje MnP-a koje se već dogodilo ostaće razlog za zabrinutost u vekovima koji dolaze. Za ovo nam je potrebna sistematska istraga o ekološkim pokretačima ljudskog MnP-a. izloženost i njihov uticaj na prevalenciju i ozbiljnost glavnih NCD grupa kancera, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i hroničnih bolesti pluća.“
Istraživači ističu da odnos između MnP i NCD-a liči na odnos drugih čestica, uključujući prirodne izvore kao što su polen ili zagađivači koje je napravio čovek kao što su izduvni gasovi dizela i MnP, i projektovani nanomaterijali, koji deluju na sličan biološki način.
Telo ih tretira kao strane entitete koji pokreću iste zaštitne mehanizme – što predstavlja rizik od preopterećenja telesne odbrane i povećava učestalost i težinu NCD.
Incidencija NCD raste širom sveta sa četiri glavna tipa koji su kolektivno odgovorni za 71% svih globalnih smrtnih slučajeva godišnje i stvaraju predviđeni ekonomski uticaj od više od 30 biliona dolara u naredne dve decenije.
Koautor Semira Manaseki-Holand, sa Univerziteta u Birmingemu, rekla je: „Moramo bolje razumeti kako MnPs i NCDs interaguju, ako želimo da napredujemo u globalnim naporima na prevenciji i lečenju ka cilju UN održivog razvoja o smanjenju prerane smrtnosti od NCD i druga stanja koja se tiču upale do 2030.
„Ova potreba je kritična u zemljama sa niskim i niskim srednjim prihodima (LMIC) gde prevalencija NCD raste, a nivoi zagađenja plastikom i izloženosti su visoki. Bilo da ih srećemo u zatvorenom ili na otvorenom, MnP verovatno doprinose globalnim zdravstvenim rizicima. “
Globalni trendovi zagađenja pokazuju da se mikro- (manje od 5 mm) i nanoplastične (manje od 1 µm) čestice sada nalaze svuda. MnPs su otkriveni u plućima, krvi, majčinom mleku, placenti i uzorcima stolice što potvrđuje da čestice ulaze u ljudsko telo iz okoline.
Ljudi su izloženi MnPs u spoljašnjim i zatvorenim okruženjima kroz hranu, piće, vazduh i mnoge druge izvore uključujući kozmetiku i proizvode za negu ljudi.
MnP su pronađeni u ribi, soli, pivu i pićima u plastičnim bocama ili vazduhu, gde se oslobađaju iz sintetičkih materijala za odeću, posteljine od plastične tkanine tokom spavanja, plastičnog tepiha ili nameštaja. Drugi izvori mogu uključivati đubrivo, zemljište, navodnjavanje i unos u prehrambene usjeve ili proizvode.
Izloženost ljudi MnP značajno varira u zavisnosti od lokacije i mehanizma izloženosti, sa dokazima o žarišnim tačkama zagađenja MnP u unutrašnjem vazduhu koje sadrže do 50 puta veći broj čestica koje se susreću na otvorenom.
Koautor profesor Iseult Linch, sa Univerziteta u Birmingemu, dodao je: „Moramo razumjeti rizike po zdravlje ljudi koji su povezani sa MnPs, a da bismo to uradili, moraćemo razumjeti kontrolu životne sredine pojedinačne izloženosti. To će zahtijevati ekološke i medicinske naučnike da veoma blisko sarađuju“.
