Rano detinjstvo je kritičan period za razvoj mozga, koji je važan za jačanje kognicije i mentalnog blagostanja. Dobro zdravlje mozga u ovom uzrastu je direktno povezano sa boljim mentalnim zdravljem, spoznajom i obrazovnim dostignućima u adolescenciji i odraslom dobu. Takođe može pružiti otpornost u vreme stresa.
Ali, nažalost, siromaštvo može ometati razvoj mozga. Studije su pokazale da je siromaštvo u ranom detinjstvu faktor rizika za niže obrazovno postignuće. Takođe je povezano sa razlikama u strukturi mozga, lošijom kognicijom, problemima u ponašanju i simptomima mentalnog zdravlja.
Ovo pokazuje koliko je važno dati svoj deci jednaku šansu u životu. Ali dok se ne preduzmu dovoljne mere za smanjenje nejednakosti i poboljšanje ishoda, naša nova studija, objavljena u Psihološkoj medicini, pokazuje jednu jeftinu aktivnost koja može bar da se suprotstavi nekim negativnim efektima siromaštva na mozak: čitanje iz zadovoljstva.
Veći porodični prihodi u detinjstvu imaju tendenciju da budu povezani sa višim rezultatima u proceni jezika, pamćenja i obradi društvenih i emocionalnih znakova. Istraživanja su pokazala da spoljašnji sloj mozga, nazvan korteks, ima veću površinu i deblji je kod ljudi sa višim socio-ekonomskim statusom nego kod siromašnijih ljudi.
Biti bogat je takođe povezan sa više sive materije (tkiva u spoljašnjim slojevima mozga) u frontalnim i temporalnim regionima (koji se nalaze odmah iza ušiju) mozga. A znamo da ove oblasti podržavaju razvoj kognitivnih veština.
Povezanost između bogatstva i spoznaje najveća je u ekonomski najugroženijim porodicama. Među decom iz porodica sa nižim prihodima, male razlike u prihodima su povezane sa relativno velikim razlikama u površini. Među decom iz porodica sa višim prihodima, slična povećanja prihoda su povezana sa manjim razlikama u površini.
Važno je da su rezultati jedne studije otkrili da kada su majke sa niskim socio-ekonomskim statusom dobijale mesečne novčane poklone, zdravlje mozga njihove dece se poboljšalo. U proseku su razvili promenljiviji mozak (plastičnost) i bolju adaptaciju na okruženje. Takođe im je bilo lakše da kasnije razviju kognitivne veštine.
Naš socioekonomski status će čak uticati na naše donošenje odluka. Izveštaj Londonske škole ekonomije otkrio je da siromaštvo pomera fokus ljudi ka zadovoljavanju neposrednih potreba i pretnji. Postaju više usredsređeni na sadašnjost sa malo prostora za buduće planove — a takođe su skloniji da rizikuju.
Takođe je pokazalo da deca iz porodica sa niskim socio-ekonomskim poreklom imaju lošije mehanizme za suočavanje sa stresom i osećaju se manje samopouzdano.
Ali koji su razlozi za ove efekte siromaštva na mozak i akademska postignuća? Na kraju, potrebno je više istraživanja da bi se u potpunosti razumelo zašto siromaštvo utiče na mozak na ovaj način. Postoji mnogo faktora koji doprinose interakciji. To uključuje lošu ishranu i stres za porodicu uzrokovan finansijskim problemima. Nedostatak bezbednog prostora i dobrih objekata za igru i vežbanje, kao i ograničen pristup računarima i drugim sistemima za podršku obrazovanju, takođe mogu da igraju ulogu.
U poslednje vreme postoji veliko interesovanje za podizanje nivoa. Dakle, koje mere možemo da preduzmemo da se suprotstavimo negativnim efektima siromaštva koji bi mogli da budu primenljivi na globalnom nivou?
Naša opservaciona studija pokazuje dramatičnu i pozitivnu vezu između zabavne i jednostavne aktivnosti – čitanja iz zadovoljstva u ranom detinjstvu – i boljeg saznanja, mentalnog zdravlja i obrazovnog postignuća u adolescenciji.
Analizirali smo podatke iz projekta adolescentnog mozga i kognitivnog razvoja (ABCD), američke nacionalne kohortne studije sa više od 10.000 učesnika različitih etničkih grupa i različitog socioekonomskog statusa. Skup podataka je sadržao mere mladih adolescenata uzrasta od devet do 13 godina i koliko su godina proveli čitajući iz zadovoljstva tokom svog ranog detinjstva. Takođe je uključivao podatke o njihovom kognitivnom, mentalnom zdravlju i zdravlju mozga.
Otprilike polovina grupe adolescenata počinje da čita rano u detinjstvu, dok druga, otprilike polovina, nikada nije čitala u ranom detinjstvu ili je počela da čita kasnije.
Otkrili smo da je čitanje iz zadovoljstva u ranom detinjstvu povezano sa boljim rezultatima na sveobuhvatnim procenama saznanja i boljim obrazovnim dostignućima u mladoj adolescenciji. Takođe je bilo povezano sa manje problema sa mentalnim zdravljem i manje vremena provedenog na elektronskim uređajima.
Naši rezultati su pokazali da čitanje iz zadovoljstva u ranom detinjstvu može biti korisno bez obzira na socioekonomski status. Takođe može biti od pomoći bez obzira na početni nivo inteligencije dece. To je zato što efekat nije zavisio od toga koliko su godina obrazovanja imali roditelji dece — što je naša najbolja mera za inteligenciju veoma male dece (IK je u velikoj meri nasledan).
Takođe smo otkrili da deca koja čitaju iz zadovoljstva imaju veće površine korteksa u nekoliko regiona mozga koji su značajno povezani sa kognitivnim i mentalnim zdravljem (uključujući frontalne oblasti). Važno je da je to bio slučaj bez obzira na socioekonomski status. Rezultat stoga sugeriše da čitanje iz zadovoljstva u ranom detinjstvu može biti efikasna intervencija za suzbijanje negativnih efekata siromaštva na mozak.
Dok su naši trenutni podaci dobijeni od porodica širom Sjedinjenih Država, buduće analize će uključiti istraživanja sa podacima iz drugih zemalja—uključujući zemlje u razvoju, kada uporedivi podaci budu dostupni.
Pa kako bi čitanje tačno moglo da podstakne spoznaju? Već je poznato da je učenje jezika, uključujući čitanje i diskusiju o knjigama, ključni faktor u zdravom razvoju mozga. Takođe je kritična gradivna jedinica za druge oblike saznanja, uključujući izvršne funkcije (kao što su pamćenje, planiranje i samokontrola) i socijalnu inteligenciju.
Pošto postoji mnogo različitih razloga zašto siromaštvo može negativno uticati na razvoj mozga, potreban nam je sveobuhvatan i holistički pristup poboljšanju ishoda. Iako je malo verovatno da će čitanje iz zadovoljstva samo po sebi u potpunosti rešiti izazovne efekte siromaštva na mozak, ono pruža jednostavan metod za poboljšanje razvoja i postignuća dece.
Naši nalazi takođe imaju važne implikacije za roditelje, vaspitače i kreatore politike u olakšavanju čitanja radi zadovoljstva kod male dece. To bi, na primer, moglo da pomogne u suzbijanju nekih negativnih efekata na kognitivni razvoj male dece zbog zatvaranja pandemije COVID-19.
