Kada je reč o trendovima mortaliteta u poslednjih trideset godina, zemlje širom sveta mogu se grupisati u pet klastera, koji otprilike predstavljaju pet kontinenata, prema novoj studiji objavljenoj 17. januara 2024. u PLOS ONE od strane Davida Atancea sa Universidad de Alkala, Španija, i kolege.
Dok klasteri prate različite putanje, oni dele neke zajedničke karakteristike, uključujući duži životni vek i manje dispariteta između polova i grupa zemalja sa različitim pokazateljima mortaliteta i dugovečnosti.
Većina zemalja u svetu je videla poboljšanja u dugovečnosti u poslednja dva veka, a naučnici su se pitali da li postoji konvergencija ili divergencija prema jedinstvenom obrascu mortaliteta i dugovečnosti među zemljama.
U novoj studiji, Atance i kolege su koristili nove statističke pristupe da analiziraju ne samo očekivani životni vek pri rođenju, već i osam drugih indikatora mortaliteta koristeći podatke iz 194 zemlje iz evidencije Odeljenja za stanovništvo Ujedinjenih nacija.
Studija je pokazala da su 1990. i 2010. godine te zemlje mogle biti grupisane u pet grupa na osnovu njihovih karakteristika mortaliteta/dugovečnosti. Nekoliko zemalja je promenilo klastere između dve vremenske tačke – često zasnovane na ratovima i štetnim socioekonomskim i političkim uslovima – ali generalno, klasteri predstavljaju konfiguraciju kontinenata.
Među svim konvergencijskim klubovima i zemljama, očekivani životni vek se povećava, a jaz u mortalitetu između muškaraca i žena se smanjuje. Istraživači su koristili svoj model da predvide grupisanje u 2030. godini i pronašli su nastavak ovih trendova.
Autori zaključuju da je njihov pristup u stanju da pokaže novi uvid u istorijsku evoluciju konvergencijskih grupa mortaliteta u periodu 1990–2020 i proširuje njihov rezultat kako bi uključio projekcije njihove očekivane buduće evolucije.
