Emocionalna i nekontrolisana ishrana su češći kod žena srednjih godina sa dijagnozom sindroma policističnih jajnika (PCOS). Posebno, psihološki stres povećao je dugoročni rizik od poremećenog ponašanja u ishrani. Ovaj nalaz je istaknut u studiji Univerziteta u Ouluu i ODL Sportske klinike.
Rad je objavljen u časopisu Fertilitet i sterilitet.
Prethodna istraživanja su pokazala da mlade žene u reproduktivnom dobu sa PCOS-om doživljavaju više nezadovoljstva telom i imaju rizik od poremećaja prejedanja koji je do tri puta veći nego kod drugih. Nova studija po prvi put pokazuje da poremećeno ponašanje u ishrani takođe preovlađuje među ženama srednjih godina sa PCOS-om.
Konkretno, depresija i anksioznost, prethodni pokušaji gubitka težine i percepcija sebe kao gojaznog povećali su rizik od poremećenog ponašanja u ishrani.
„U lečenju PCOS-a, kontrola težine je često centralna, ali bez odgovarajuće podrške, metode gubitka težine mogu biti drastične i, u najgorem slučaju, dovesti do poremećaja u ishrani. Stigma u vezi sa težinom takođe može pogoršati situaciju“, kaže doktorski istraživač Emilia Pesonen.
Stigma u vezi sa težinom odnosi se na predrasude i diskriminaciju sa kojima se osobe sa prekomernom težinom mogu suočiti, na primer, na radnom mestu ili u zdravstvenoj zaštiti. Ovi stavovi mogu dovesti do neadekvatnog lečenja.
„Zdravstvena zaštita treba da se fokusira na odgovorne razgovore o težini i ponudi sveobuhvatnu negu koja takođe uzima u obzir psihički stres. Trebalo bi aktivno ispitati poremećeno ponašanje u ishrani među ženama sa dijagnozom PCOS, a ako je potrebno, treba ih uputiti na dalje lečenje“, navodi voditelj istraživač studije, Terhi Piltonen, profesor akušerstva i ginekologije.
Prema Piltonenu, lekove za gojaznost takođe treba uključiti kao deo lečenja PCOS-a. „Preliminarne studije su pokazale da je funkcionisanje hormona sitosti poremećeno kod žena sa PCOS-om. Ovo može delimično objasniti njihovu sklonost ka nekontrolisanom jelu i povećanju telesne težine. Lekovi bi mogli da pruže preko potrebnu pomoć u ovim izazovima.“
U studiji je učestvovalo skoro 1.200 žena iz rodne kohorte Severne Finske 1966. Ukupno 251 žena sa PCOS-om odgovorila je na upitnik o ponašanju u ishrani u dobi od 46 godina. Faktori rizika za poremećeno ponašanje u ishrani ispitani su kada su učesnici imali 31 godinu i 46.
PCOS je najčešći hormonski poremećaj kod žena u reproduktivnom dobu, sa dijagnostičkim kriterijumima koji uključuju neredovne menstrualne cikluse, višak proizvodnje muških hormona i policistične jajnike. Prema dosadašnjim studijama, sindrom značajno povećava rizik od metaboličkih i psihičkih poremećaja.
