Studija objavljena u časopisu Blood donosi ohrabrujuće vesti za žene koje su prošle alogensku transplantaciju hematopoetskih ćelija (alloHCT), pokazavši da uprkos problemima plodnosti vezanim za lečenje, pacijentkinje mogu zatrudneti i roditi zdravu decu.
AloHCT, procedura u kojoj se matične ćelije zdravog donora transplantiraju osobama sa hematološkim karcinomom ili benignim hematološkim poremećajima kao što su leukemija i bolest srpastih ćelija, može značajno uticati na plodnost. Međutim, zahvaljujući proceduralnim poboljšanjima, sve je više dugoročnih preživelih, posebno među mladim odraslim osobama koje se nadaju da će imati decu.
„Plodnost je veoma važna tema za mlade pacijentkinje“, istakla je dr Katja Sokel, viši lekar u Univerzitetskoj bolnici Carl Gustav Carus Dresden u Nemačkoj i glavni autor studije. „Neki pacijenti čak odustaju od određenih tretmana zbog zabrinutosti za plodnost. Posebno za mlade odrasle osobe koje su preživele rak, povratak normalnom životu uključuje planiranje porodice.“
Najveća sistemska studija do sada, koja je obuhvatila odrasle žene primatelje alloHCT-a, retrospektivno je analizirala podatke iz Nemačkog registra za transplantaciju matičnih ćelija kako bi se procenila stopa trudnoće i rađanja, kao i faktori rizika za žene starosti od 18 do 40 godina. Od ukupno 2.654 učesnika, 50 žena prijavilo je 74 trudnoće, od kojih je 57 rezultiralo živorođenjem, sa srednjim vremenom od transplantacije do prve trudnoće od 4,7 godina.
Iako je godišnja stopa prvog rađanja za ovu grupu pacijenata više od šest puta niža od one u opštoj nemačkoj populaciji, rezultati studije pobijaju široko prihvaćeni konsenzus da trudnoća nije moguća nakon alloHCT. Od zabeleženih trudnoća, 72% su bile spontane, dok su ostale bile rezultat potpomognute reproduktivne tehnologije (ART).
„Neki učesnici studije su izjavili da nisu preduzeli mere da spreče trudnoću jer im je lekar rekao da začeće nije moguće“, rekla je dr Sokel. „Spontane trudnoće ne treba potcenjivati, a pacijentkinje treba edukovati o potencijalnoj restauraciji plodnosti nakon alloHCT kako bi se sprečile neplanirane ili neželjene trudnoće.“
Nekoliko faktora je bilo povezano sa većom šansom za prvo živo rođenje, uključujući režim kondicioniranja smanjenog intenziteta, transplantacije za nemaligna stanja i nisku dozu zračenja celog tela. Komplikacije kod majki su se javile u 25 od 52 trudnoće, pri čemu su najčešće bile vaskularne komplikacije, uključujući preeklampsiju, edem i hipertenziju.
Fetalni ishodi iz 44 trudnoće su generalno bili pozitivni, bez povećane stope dečijih bolesti ili kašnjenja u razvoju u poređenju sa opštom populacijom. Međutim, zabeležena je veća učestalost prevremenog porođaja i niske porođajne težine.
„Rezultati ove studije pokazuju da žene koje primaju alloHCT mogu da postignu uspešnu i bezbednu trudnoću“, rekla je dr Sokel. „Ovi nalazi pomažu da se obezbedi osnova za savetovanje mladih žena u reproduktivnom dobu i podizanje svesti i finansiranje različitih ART tehnika kako bi pacijenti mogli da imaju normalan život nakon alloHCT-a.“
Iako studija ima ograničenja zbog svoje retrospektivne prirode, rezultati pružaju nadu i ukazuju na potrebu za daljim istraživanjima kako bi se unapredilo razumevanje uticaja alloHCT na plodnost i pomoglo u razvoju terapija koje balansiraju antitumorsku efikasnost sa očuvanjem plodnosti.
