Još uvek nismo sigurni šta tačno uzrokuje Alchajmerovu bolest, ali znamo kako izgledaju njeni efekti i postajemo sve bolji u otkrivanju ranih znakova – uključujući, možda, i one u našem govoru.
Naučnici sa Univerziteta u Bostonu razvili su novi algoritam AI (veštačka inteligencija) koji analizira govorne obrasce osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI). Može da predvidi progresiju od MCI do Alchajmerove bolesti u roku od šest godina sa tačnošću od 78,5 procenata.
Studija nastavlja prethodno istraživanje tima, gde su obučili model – koristeći glasovne snimke preko 1.000 pojedinaca – za precizno otkrivanje kognitivnih oštećenja.
Njihov novi algoritam je obučen na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa MCI, starosti 63–97 godina. Kako je tim već znao ko je razvio Alchajmerovu bolest, pristup mašinskom učenju mogao bi da se koristi za pronalaženje znakova u njihovom transkribovanom govoru koji povezuju 90 ljudi čija bi kognitivna funkcija opala u Alchajmerovu bolest.
Jednom obučen, algoritam bi se zatim mogao primeniti obrnuto: da se pokuša predvideti rizik od Alchajmerove bolesti iz transkripata govornih uzoraka koje nikada ranije nije obrađivao. Dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i pol koji ste sami prijavili da bi se dobio konačni prediktivni rezultat.
„O rezultatu možete razmišljati kao o verovatnoći, verovatnoći da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju“, kaže informatičar Joanis Pašalidis sa Bostonskog univerziteta.
„Želeli smo da predvidimo šta će se dogoditi u narednih šest godina – i otkrili smo da možemo razumno da napravimo to predviđanje sa relativno dobrim poverenjem i tačnošću. To pokazuje moć veštačke inteligencije.“
S obzirom da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, možda ćete se zapitati koja je korist od ranog otkrivanja, kada je krajnji rezultat isti – ali mi imamo tretmane koji donekle mogu pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti, a oni se mogu započeti ranije.
Štaviše, rano otkrivanje nam daje više mogućnosti da proučimo bolest i njeno napredovanje i odatle razvijemo potpuno efikasan tretman. Oni za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima unapred.
Ima dosta toga da se dopadne u ovom pristupu, ako se može dalje razvijati. To je vrsta testa koja se može uraditi brzo i jeftino, čak i kod kuće, i bez ikakve specijalističke opreme. Ne trebaju mu nikakve injekcije ili uzorci, samo snimak, a u budućnosti bi se čak mogao pokrenuti i putem aplikacije za pametne telefone.
„Ako možete da predvidite šta će se desiti, imate više mogućnosti i vremenskog okvira da intervenišete sa lekovima i barem pokušate da održite stabilnost stanja i sprečite prelazak na teže oblike demencije“, kaže Pashalidis.
Ovde korišćeni snimci bili su prilično grubi i lošeg kvaliteta. Sa čistijim snimcima i podacima, tačnost algoritma će verovatno postati još bolja.
To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u vrlo ranim fazama – i zašto se ponekad razvija iz MCI, a ponekad ne.
„Nadamo se, kao i svi, da će biti dostupnih sve više tretmana za Alchajmerovu bolest“, kaže Paschalidis.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Alchajmerova bolest i demencija.
