SGLT2 inhibitor empagliflozin ima zaštitne prednosti za bubrege i stoga se može bezbedno i efikasno davati pacijentima kada su hospitalizovani zbog akutnog infarkta miokarda (MI), pokazao je globalni tim istraživača predvođen Mount Sinajem.
Tim, koji je predvodio Deepak L. Bhatt, MD, MPH, MBA, direktor bolnice Mount Sinai Fuster Heart Hospital i dr Valentin Fuster, profesor kardiovaskularne medicine na Icahn School of Medicine na Mount Sinai, izvršio je sekundarnu analizu rezultati svetskog ispitivanja poznatog kao EMPACT-MI. Takođe su pokazali da empagliflozin može dosledno da smanji događaje srčane insuficijencije kod pacijenata koji su pretrpeli srčani udar bez obzira na početnu funkciju bubrega pacijenta.
Rezultati su predstavljeni na novoj naučnoj sesiji na Kongresu Evropskog kardiološkog društva u Londonu u ponedeljak, 1. septembra.
Pacijenti sa akutnim IM su pod visokim rizikom od akutne povrede bubrega, prvenstveno zbog intenzivne izloženosti bubrežnim stresorima, kao što su kontrastna sredstva koja se koriste tokom kateterizacije srca ili lekovi koji menjaju funkciju bubrega. Ovaj rizik čini da lekari oklevaju da započnu SGLT2 inhibitore ubrzo nakon srčanog udara jer su informacije o bezbednosti ove klase lekova u ovoj kliničkoj situaciji ograničene. SGLT2 inhibitori obuzdavaju dejstvo proteina poznatog kao natrijum-glukozni kotransporter 2, koji pomaže bubrezima da ponovo apsorbuju glukozu iz krvi.
EMPACT-MI je prva analiza koja utvrđuje da li je bezbedno za bubrege inicirati SGLT2 inhibitore kod pacijenata tokom ili ubrzo nakon hospitalizacije zbog akutnog MI. Istraživači su procenili efekte terapije na funkciju bubrega tokom vremena i procenili njene efekte na ishode srčane insuficijencije u odnosu na funkciju bubrega.
„Posebno je važno razumeti bezbednosni profil SGLT2 inhibitora jer oko 40 procenata pacijenata sa akutnim IM ima hroničnu bolest bubrega,“ kaže dr Bhatt. „Naše istraživanje je pokazalo da je empagliflozin pokazao zaštitne efekte na bubrege tako što je smanjio pad eGFR (procenjena brzina glomerularne filtracije), koji meri koliko dobro bubrezi filtriraju otpad, u poređenju sa placebom. Važno je da su naši podaci takođe pokazali da je empagliflozin bio bezbedan za započeti ubrzo nakon akutnog IM, bez obzira na početnu funkciju bubrega pacijenta.“
Ispitivanje EMPACT-MI randomiziralo je globalnu kohortu od 6.522 pacijenata sa akutnim IM i povećanim rizikom od srčane insuficijencije na inhibitore SGLT2 ili na placebo. Iako nije bilo razlike u riziku od smrti, empagliflozin je smanjio rizik od hospitalizacije zbog srčane insuficijencije, kao i neželjenih događaja srčane insuficijencije. Istraživači su takođe saznali da su ova smanjenja rizika bila dosledna tokom osnovne funkcije bubrega. Nakon 24 meseca, pacijenti u kohorti empagliflozina imali su stabilan eGFR u poređenju sa početnom linijom, dok su pacijenti u placebo grupi pokazali pad eGFR, a beneficije terapije za zaštitu bubrega su primećene bez obzira na početnu funkciju bubrega pacijenta. Takođe je pokazano da su stope neželjenih događaja bile slične u grupama koje su primale empagliflozin i placebo u roku od 30 dana nakon uzimanja prvog ispitivanog leka, i slične bez obzira na početnu funkciju bubrega, osnovni sistolni krvni pritisak i niz klinički relevantnih istovremenih medicinskih terapija koje utiču na bubrege. funkcija .
„Naša studija će pomoći da se popuni ključna praznina u razumevanju kliničke upotrebe inhibitora SGLT2 kod ljudi koji su pretrpeli srčani udar“, kaže dr Bat, svetski priznati stručnjak za kardiovaskularnu medicinu i interventnu kardiologiju. „Uveravajući lekare u bezbednost i efikasnost empagliflozina rano nakon srčanog udara, EMPACT-MI ima ogromne implikacije za lečenje veoma ranjive populacije pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima širom sveta.“
