Šest minuta vežbe visokog intenziteta je dovoljno da se proizvede ključni protein u mozgu, onaj koji je važan za formiranje mozga, funkciju i pamćenje, a koji je umešan u napredak neurodegenerativnih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest.
Specijalizovani protein o kome je reč naziva se neurotrofni faktor iz mozga (BDNF), i promoviše rast i opstanak neuronskih ćelija u mozgu, kao i olakšava razvoj novih veza i signalnih puteva.
„BDNF je pokazao veliko obećanje na životinjskim modelima, ali farmaceutske intervencije do sada nisu uspele da bezbedno iskoriste zaštitnu moć BDNF-a kod ljudi“, kaže ekološki fiziolog Travis Gibons sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.
„Videli smo potrebu da se istraže nefarmakološki pristupi koji mogu da očuvaju kapacitet mozga koji ljudi mogu da koriste da prirodno povećaju BDNF kako bi pomogli zdravom starenju.
U ovoj studiji, 12 fizički aktivnih dobrovoljaca (uzrasta od 18 do 56 godina) je prošlo kroz tri testa da bi se videlo koji je najbolji u stvaranju BDNF-a u mozgu: 20 sati posta, 90 minuta vožnje bicikla ili 6 minuta energične vožnje bicikla.
Kratak i intenzivan nalet biciklizma pokazao je najbolje rezultate u smislu proizvodnje BDNF-a. U stvari, povećao je nivo BDNF u krvi za četiri ili pet puta, u poređenju sa blagim povećanjem nakon lagane vežbe i bez promene sa postom.
Sledeće pitanje je zašto se to dešava – i to je nešto za narednu studiju. Konačno, vežbe visokog intenziteta mogu se koristiti kao zgodan, jeftin način održavanja mozga zdravim i zaštite od razvoja bolesti.
Moguće je da povećanje trombocita u krvi koje se prirodno javlja tokom vežbanja može objasniti ove nalaze. Trombociti čuvaju veliku količinu BDNF-a, što bi moglo objasniti skok koji se poklapa sa intenzivnim ciklusom.
Alternativno, povećanje bi moglo biti uzrokovano prebacivanjem mozga između izvora goriva nakon intenzivne vežbe, kažu istraživači, primoravajući telo da koristi laktat, a ne rezerve glukoze.
„Ovaj prekidač supstrata omogućava mozgu da koristi alternativna goriva i pokreće proizvodnju ključnih neurotrofnih faktora kao što je BDNF“, kaže Gibons.
Tim sada želi da doda još eksperimenata u mešavinu, kao što su tri cela dana posta, kako bi videli kako ovo utiče na nivoe BDNF-a u krvi. Kombinovani efekti posta i intenzivne vežbe su još jedan potencijalni put za istraživanje.
Sada imamo brojne studije koje povezuju vežbu sa dobrobitima koje se mogu primetiti u mozgu, bilo da se radi o poboljšanju koncentracije ili davanju podsticaja kognitivnim funkcijama, i verovatno je da će doći još mnogo otkrića.
„Postaje sve jasnije da vežbanje utiče na zdravlje mozga u svim fazama života“, kaže Kejt Tomas, fiziolog vežbanja i autor studije na Univerzitetu Otago.
„Ovi podaci pokazuju jedan put kojim intenzivna vežba može da igra ulogu. Na sreću, vežbanje je široko dostupno, pravično i pristupačno.“
