Sedentarnost u detinjstvu može izazvati prerano oštećenje jetre u mladom odraslom dobu

Sedentarnost u detinjstvu može izazvati prerano oštećenje jetre u mladom odraslom dobu

Deca koja sede više od šest sati dnevno imaju značajno povećan rizik od teške bolesti masne jetre i ciroze jetre u mlađoj odrasloj dobi, otkriva nova studija. Nalazi istraživanja biće predstavljeni u subotu na ENDO 2024, godišnjem sastanku Endokrine društva u Bostonu, Mass i objavljeni u Nature’s npj Gut and Liver.

„Otkrili smo da je ova veza između sedentarnosti i oštećenja jetre verovatno uzročna“, rekao je vodeći istraživač prof. dr Andrev Agbaje, doktor medicine, doktor medicine, sa Univerziteta istočne Finske u Kuopiju, Finska.

„Širša javnost mora biti svjesna ove opasnosti od sjedilačkog ponašanja po zdravlje djece, adolescenata i mladih odraslih“, rekao je Agbaje, koji je takođe sa Univerzitetom Ekseter u Ekseteru, u Engleskoj. „Uznapredovala bolest masne jetre i ciroza jetre, koja predstavlja ozbiljne ožiljke i otvrdnjavanje jetre, mogu povećati rizik od budućeg raka jetre ili zahtevati transplantaciju jetre.

Masna bolest jetre je štetno nakupljanje masti u jetri. Kada stanje nije posledica konzumiranja alkohola, već je povezano sa najmanje jednom od pet komponenti metaboličkog sindroma, naziva se metaboličkom povezanom steatotičnom (masnom) bolešću jetre (MASLD).

Za ovu studiju, Agbaje je analizirao podatke iz dugoročne studije velike kohorte rođenih u Velikoj Britaniji, nazvane Avon longitudinalna studija roditelja i dece (ALSPAC) ili „Deca 90-ih“. U ovu studiju uključeno je 2.684 dece koja su ponavljala merenje svojih pokreta akcelerometrom koji se nosio oko struka u dobi od 11 do 24 godine. U dobi od 17 i 24 godine, učesnici studije su bili podvrgnuti ultrazvučnom skeniranju jetre da bi se procenila masna jetra i dokazi o ožiljcima na jetri. Takođe su imali krvne analize za merenje nivoa enzima jetre u te dve vremenske tačke.

U proseku, deca iz studije provodila su 6 sati dnevno sedeći ili na neki drugi način sedeći, ali se ovaj put povećao na 9 sati dnevno u mlađoj odrasloj dobi, otkrio je istraživač. U detinjstvu se 6 sati dnevno provodilo u fizičkoj aktivnosti laganog intenziteta, što je neutralisalo štetni efekat 6 sati dnevno provedenih u sedećem položaju.

Za svakih pola sata sedentarnog ponašanja dužeg od 6 sati dnevno, deca su imala 15% veće šanse za razvoj bolesti masne jetre pre nego što su napunile 25 godina. Svako povećanje vremena sedenja iznad 6 sati dnevno je rezultiralo odgovarajućim smanjenjem vremena provedenog u fizičkoj aktivnosti laganog intenziteta, dakle 3 sata manje dnevno u mlađoj odrasloj dobi. Međutim, svakih dodatnih pola sata fizičke aktivnosti svetlosnog intenziteta duže od 3 sata dnevno smanjilo je šanse za ozbiljno oboljenje masne jetre za 33%.

„Verujemo da ova promena u sedentarnom vremenu u odnosu na vreme za fizičku aktivnost svetlosnog intenziteta postavlja pozornicu za početak i progresiju bolesti“, rekao je Agbaje.

Prevalencija MASLD-a bila je 1 od 40 učesnika (2,5 procenata) u dobi od 17 godina i jedan od pet učesnika (20 procenata) u dobi od 24 godine. Agbaje je ovo otkriće nazvao iznenađujućim jer se rizik od MASLD-a osmostruko povećao za samo sedam godina i zato što je 20 procenata prevalencija bolesti se obično ne bi pojavila do sredine 40-ih godina.

Polovina 24-godišnjaka sa MASLD-om imala je tešku bolest ili značajno visoku količinu viška masti u jetri. Jedan od svakih 40 mladih odraslih osoba je već imao znake ožiljaka na jetri, a tri od 1.000 mladih odraslih osoba ispunjavaju dijagnostičke kriterijume za cirozu jetre, izvestio je Agbaje.

Međutim, otkrio je da bavljenje fizičkom aktivnošću laganog intenziteta najmanje 3 sata dnevno preokreće ovo prerano oštećenje jetre. Svaki kumulativni minut umerene do snažne fizičke aktivnosti u danu bio je povezan sa nešto manjom verovatnoćom teškog MASLD-a u dobi od 24 godine, ali nije bio povezan sa manjom verovatnoćom ciroze jetre.

„Najefikasniji protivotrov za razorne zdravstvene efekte sedentarnosti u detinjstvu nije mnogo reklamirana umerena do snažna fizička aktivnost od 60 minuta dnevno“, rekao je Agbaje. „Pre toga, to je zanemarena fizička aktivnost svetlosnog intenziteta od 3 do 4 sata dnevno.

Primeri fizičke aktivnosti laganog intenziteta su igre na otvorenom, igranje na igralištu, šetnja psa, trčanje ili šetnja i vožnja biciklom.