Adolescenti koji provode više od tri sata dnevno u rekreativnim sedećim aktivnostima, poput igranja video-igara ili dugotrajnog pregledanja sadržaja na ekranima, imaju povećan rizik od razvoja psiholoških problema u budućnosti, pokazuje studija objavljena u Journal of Adolescent Health.
S druge strane, umerena upotreba ekrana u obrazovne svrhe – između 60 i 119 minuta dnevno – može imati zaštitni efekat na mentalno zdravlje mladih.
Istraživači sa King’s College London analizirali su podatke 3.675 adolescenata iz Millennium Cohort Study, prateći njihove navike sa 14 godina i uticaj na psihološko stanje u 17. godini. Psihološka nevolja procenjivana je pomoću Kesslerove skale, koja meri učestalost osećanja poput anksioznosti, depresije i beznadežnosti.
Rezultati su pokazali da je rekreativno vreme provedeno ispred ekrana značajno povezano sa kasnijim mentalnim poteškoćama. Iznenađujuće, čak i prekomerno čitanje za slobodno vreme – više od tri sata dnevno – bilo je povezano sa većom psihološkom nevoljom, posebno kod dečaka.
Profesor Brendon Stabs, koji je nadgledao istraživanje, istakao je da prekomerna upotreba ekrana, naročito video-igara, doprinosi pogoršanju mentalnog zdravlja: „Sa svakim dodatnim satom igranja video-igara, rizik od psihološke nevolje raste za 3%.“
Istraživači naglašavaju da je važno razdvojiti kontekst korišćenja ekrana – dok obrazovna upotreba ne pokazuje negativne efekte, rekreativno prekomerno sedenje može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje adolescenata. Preporučuju uvođenje uravnoteženih dnevnih rutina koje podstiču fizičku aktivnost i smanjenje vremena provedenog u pasivnim digitalnim aktivnostima.
