Subotnje popodne na dečijoj rođendanskoj zabavi može izgledati kao prizor iz haotičnog filma: deca se roje između rođendanskih poslastica i zabavnih igara, ostavljajući za sobom napola pojedene kolačiće, kekse i lizalice po podu. Dok se mališani kreću brzinom svetlosti, mnogi roditelji veruju da je za to kriv šećer. Međutim, naučnici tvrde da to nije tačno.
Decenijama su roditelji smanjivali unos šećera kod svoje dece, verujući da slatkiši izazivaju hiperaktivnost. Iako je prekomerna konzumacija šećera štetna za mozak i telo, savremena naučna istraživanja ne podržavaju tvrdnju da šećer čini decu hiperaktivnom.
Ovaj mit vuče korene iz 1970-ih i 1980-ih, kada su studije povezivale ishranu sa visokim sadržajem šećera i poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD). Feingold dijeta, koju je osmislio američki pedijatar alergolog Benjamin Feingold, tvrdila je da eliminacija veštačkih boja, zaslađivača, aroma i konzervansa poboljšava ponašanje. Međutim, naknadne studije pokazale su da metode nisu bile pouzdane i da šećer nema značajan uticaj na hiperaktivnost.
Danas, placebo kontrolisane studije dosledno pokazuju da šećer ne utiče na ponašanje dece. Meta-analiza objavljena pre skoro 20 godina jasno je pokazala da konzumacija šećera ne dovodi do povećane hiperaktivnosti ili ometajućeg ponašanja.
Dok šećer ne izaziva hiperaktivnost, prekomerna konzumacija može negativno uticati na mentalno i fizičko zdravlje dece. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje ograničenje potrošnje slobodnog šećera na manje od 10% dnevnog energetskog unosa, a idealno na 5% radi boljeg zdravlja.
Umesto da demonizuju šećer, roditelji bi trebalo da podstiču uravnoteženu ishranu i zdrave navike. Nagrade bez šećera, poput nalepnica ili zabavnih aktivnosti, mogu biti jednako efektivne u podsticanju pozitivnog ponašanja. Dakle, dok šećer može privremeno povećati energiju, on ne pretvara decu u hiperaktivne vrtloge.