Može li obična šargarepa poboljšati lečenje dijabetesa tipa 2? Nova studija SDU to sugeriše. Istraživači su otkrili da šargarepa može poboljšati sposobnost tela da reguliše šećer u krvi i pozitivno utiče na sastav crevnih bakterija.
Dijabetes tipa 2 pogađa milione ljudi širom sveta, a broj je u porastu u Danskoj i širom sveta. Samo u Danskoj, broj slučajeva se više nego učetvorostručio od 1996. godine.
Lečenje obično uključuje promene u ishrani i lekove, iako mnogi ljudi doživljavaju neželjene efekte uobičajenih lekova. Prema istraživačima iz SDU, Univerzitetske bolnice Odense i Univerziteta u Kopenhagenu, koji su sarađivali na nedavno objavljenoj studiji, šargarepa bi mogla ponuditi prirodan i potencijalno bez nuspojava način da dopuni postojeće tretmane.
Istraživači su proučavali efekte šargarepe tokom 16 nedelja koristeći miševe indukovane dijabetesom tipa 2. Miševi su stavljeni na ishranu sa visokim sadržajem masti kako bi oponašali nezdrav ljudski način života. Bili su podeljeni u dve grupe: jedna je primala ishranu sa 10% smrznute šargarepe u prahu, dok je druga dobila dijetu bez šargarepe.
Obe dijete su bile usklađene sa kalorijama, osiguravajući da je jedina varijabla bioaktivna jedinjenja u šargarepi. Rezultati su pokazali da je grupa koja je primala šargarepu u prahu pokazala poboljšanu regulaciju šećera u krvi, mereno testovima tolerancije glukoze.
Test tolerancije na glukozu meri koliko dobro telo reguliše šećer u krvi nakon konzumiranja određene količine šećera. U ovoj studiji, miševima je dat rastvor šećera, a nivo šećera u krvi im je meren tokom vremena.
„Naša studija je pokazala da je šargarepa promenila sastav crevnog mikrobioma — milijarde mikroorganizama koji žive u crevima koji igraju ključnu ulogu u varenju i zdravlju. Miševi koji su jeli šargarepu pokazali su zdraviji balans crevnih bakterija“, objašnjava koordinator projekta Morten Kobek Larsen. , vanredni profesor na Katedri za klinička istraživanja SDU.
Pored toga, ovi miševi su imali više bakterija koje proizvode kratkolančane masne kiseline (SCFA). Ovi mali molekuli nastali kada bakterije razgrađuju dijetalna vlakna, pomažu u regulisanju energetskog metabolizma i šećera u krvi, istovremeno podržavajući zdravlje creva.
„Sve što jedemo utiče na sastav crevnih bakterija“, objašnjava Larsen. „Konzumiranje šargarepe pomera bakterije u crevima ka zdravijoj ravnoteži, od koristi miševima sa dijabetesom tipa 2.
Šargarepa sadrži bioaktivna jedinjenja koja povećavaju sposobnost ćelija da apsorbuju šećer, čime pomažu u regulaciji šećera u krvi. Ove bioaktivne supstance, dobijene iz nezasićenih masnih kiselina, prisutne su i u drugom povrću iz porodice šargarepe, kao što su peršun, celer i pastrnjak.
„Vidimo šargarepu kao potencijalnu komponentu budućih dijetetskih strategija za dijabetes tipa 2“, kaže Lars Porskjer Kristensen, profesor analitičke hemije i hemije prirodnih proizvoda na Odeljenju za fiziku, hemiju i farmaciju, SDU. „Drugo povrće iz porodice šargarepe može imati slična svojstva.“
Istraživači su oprezni u direktnoj primeni svojih otkrića na ljude.
„Naša studija je koristila životinjski model, a sledeći korak je sprovođenje kliničkih ispitivanja“, objašnjavaju oni.
„Takve studije su skupe i radimo na tome da obezbedimo spoljno finansiranje za sprovođenje manjeg kliničkog ispitivanja sa šargarepom koja sadrži relativno velike količine bioaktivnih jedinjenja. Ovo bi moglo da otvori put za veće kliničke studije, uključujući studije na životinjama sa prečišćenim bioaktivnim jedinjenjima i time potkrepi preventivni efekti šargarepe protiv dijabetesa tipa 2“, kaže Kristensen.
Preliminarni nalazi iz slične studije o efektima šargarepe na rak debelog creva sugerišu da bi samo 30-40 grama sirove ili lagano kuvane šargarepe dnevno moglo imati blagotvorne efekte.
Prema istraživačima, koncentracija bioaktivnih jedinjenja uveliko varira među sortama šargarepe. Međutim, pravi izbor može da obezbedi dovoljne doze ovih jedinjenja bez potrebe za koncentrovanim proizvodima. Na primer, sorta „Night Bird“, ljubičasta šargarepa, sadrži relativno visoke koncentracije bioaktivnih supstanci.
Kuvanje utiče na količinu supstanci koje unapređuju zdravlje, ali one ne nestaju u potpunosti.
„Čak i uz duže prženje ili ključanje, neka bioaktivna jedinjenja ostaju. Međutim, čini se da je sirova ili lagano kuvana šargarepa najbolja opcija da zadrži što više korisnih jedinjenja“, savetuje Kristensen.
Bioaktivna jedinjenja su organske hemikalije biološkog porekla koje utiču na fiziološke procese. Mnogi potiču od biljaka i gljiva i mogu imati blagotvorno ili štetno dejstvo na ljude. Neka bioaktivna jedinjenja iz biljaka i gljiva se koriste u lekovima, dok se veruje da druga u biljnoj hrani unapređuju zdravlje i sprečavaju bolesti. Njihovi efekti zavise od mehanizama delovanja, bioraspoloživosti i koncentracije u hrani, koji mogu varirati u zavisnosti od sorte useva, uzgoja i obrade.
Glavna bioaktivna jedinjenja u šargarepi su falkarinol i falkarindiol, koje povrće proizvodi za odbranu od gljivičnih infekcija. Pored svojih antifungalnih svojstava, ova jedinjenja imaju antibakterijska, antiinflamatorna i citotoksična dejstva.
Od 2022. godine, oko 350.000 ljudi u Danskoj je živelo sa dijabetesom, od kojih je 89% imalo dijabetes tipa 2. Globalno, preko pola milijarde ljudi ima dijabetes, a stopa dijabetesa tipa 2 raste u većini zemalja. Ovaj porast se pripisuje promenama u načinu života, povećanoj stopi gojaznosti i starenju stanovništva.
