Postoji zajednički krivac iza mnogih prekršenih novogodišnjih odluka i drugih neostvarenih ciljeva, i može uticati na vaše misli i postupke bez vaše svesti, kaže Safia Debar, M.B.B.S., lekar opšte prakse i stručnjak za otpornost na klinici Maio Healthcare u Londonu. Ako imate poteškoća u postizanju ciljeva kao što su više vežbanja, jedenje hranljivih obroka i preduzimanje drugih koraka ka zdravijem načinu života, možda bi bilo vredno razmisliti da li je za to krivo samoograničavajuće uverenje, kaže dr Debar.
Dr Debar nudi strategije za identifikaciju i neutralisanje ove barijere uspehu.
Samoograničavajuće verovanje je misao ili uverenje koje vidite kao istinu o sebi ili svetu oko sebe i koje vas ograničava od vašeg punog potencijala, objašnjava ona.
„To je u osnovi istina koju držite o sebi i koja vam ne služi“, kaže dr Debar. „Neka samoograničavajuća uverenja mogu biti da ne možete da smršate, da volite slatko. Pa, zaista niko nije sladak. Druga samoograničavajuća uverenja mogu biti da ste lenji, da ne možete vežbajte, ili mrzite teretanu. Pa, možete napustiti teretanu da biste vežbali.“
Prvi korak ka eliminisanju samoograničavajućeg uverenja je to da postanemo svesni toga, kaže dr Debar. To može zahtevati razmišljanje, jer samoograničavajuća uverenja imaju tendenciju da budu prisutna bez vašeg svesnog znanja, a vaš um je izuzetno dobar u traženju, a ponekad čak i stvaranju dokaza da ih potvrdi, dodaje ona.
„Na primer, ako neko oseća da želi da jede zdravije ili da uključi više kretanja u svoj dan, ali onda, u osnovi toga, oseća da nije dovoljno dobar ili da nije vredan brige o sebi ili da je nisu vredni da daju prioritet svom zdravlju, a da su potrebe drugih ljudi važnije, onda će sabotirati pozitivne promene načina života koje bi im poslužile“, kaže dr Debar. „Oni će sabotirati ta ponašanja jer ima smisla: ‘Zašto bih jeo dobro ako nisam vredan toga? Zašto bih postavljao granicu ili stavljao sebe na prvo mesto ako nisam vredan toga?’
Pošto osnovna uverenja mogu snažno uticati na promene u ponašanju koje želite da napravite, idealno je da znate koja su ta uverenja i da se zapitate da li vam služe ili ne, kaže dr Debar. Zapisivanje misli u dnevnik ili razgovor sa osobom od poverenja može pomoći, predlaže ona.
„Kad god se bilo šta desi, dinamika, bilo šta što ima emocionalno opterećenje, uvek je zaista dobra prilika da se pitate i zapišete: Koja je priča koju pričate sami sebi? U šta verujete o sebi?“ kaže ona. „Ja ovo zovem deponija misli, ili tok svesti. Kada se nešto desi, samo napišite šta vam je u glavi. Onda kada to ponovo pročitate, ako postoje poznate izobličenja misli, to će vam reći da li je to ograničavajuće uverenje. počinješ da upoznaješ svoj unutrašnji narativ“.
Na primer, dovođenje u pitanje uverenja da ne možete izgubiti težinu može uključivati razmatranje:
Ljudi često otkriju da njihova samoograničavajuća uverenja uopšte nisu potekla od njih samih, već od nastavnika, staratelja, članova porodice, društva, kulture ili drugih izvora, kaže dr Debar.
Zatim identifikujte male korake koje možete preduzeti da biste postigli svoj cilj, preporučuje ona. „Mozak ne voli promene. Dakle, radi se o preduzimanju malih, redovnih, doslednih akcija i svesti o svom unutrašnjem dijalogu, tako da očekujete otpor, ali se setite zašto želite da napravite promenu, i preispitujete uverenja koja vas blokiraju, “ kaže dr Debar.
„Počinjemo da kažemo da ćemo vežbati svaki dan, smanjiti alkohol, probuditi se u 5 ujutro, meditirati 45 minuta, biti najljubaznija osoba ikada, a onda dve nedelje kasnije, shvatamo da se sve ove emocije pojavljuju i sav ovaj otpor dolazi“, objašnjava ona.
„Bolji pristup bi bio da se zapitate šta je najvažniji cilj, a zatim da mu pristupite u sitnim koracima. Ako želite da vežbate, na primer, onda počnite sa nekoliko minuta dnevno, gde ne mislite da je to značajna promena u odnosu na ono što ste radili pre pet minuta dnevno će značiti da ste stekli naviku, tako da će to podstaći uverenje koje sledite: održali ste svoje obećanje, dosledni ste.
Dr Debar preporučuje da razbijete niz promena zdravog načina života tako što ćete početi sa najlakšom stvari koju možete da uradite. Ako je vaš cilj da jedete zdravije obroke, počnite tako što ćete svaki dan da jedete dodatnu porciju voća ili povrća, a kada to budete radili nekoliko nedelja, onda možete razmišljati o sebi kao o osobi koja jede voće i povrće , koji uživa u voću i povrću.
„To je sasvim drugačiji pristup od osobe koja počne da pokušava da uradi sve, a onda se dve nedelje kasnije oseća veoma demoralisano, i paradoksalno, samo će ući dublje u stvari koje ne želi da radi i zbog čega se oseća loše. sebe“, kaže dr Debar.
Dobra stvar u vezi sa novom godinom je što ljudima daje zamah i malo snage volje, kaže ona.
„Ali ne možemo se osloniti na snagu volje da promenimo ponašanje“, dodaje dr Debar. „Mora da počne sa malom, postepenom, doslednom promenom.“
