Čak i povremeno pušenje samo jedne do dve cigarete dnevno, pre ili u bilo kom trenutku tokom trudnoće, značajno je povezano sa velikim zdravstvenim problemima kod novorođenčeta, pokazalo je istraživanje objavljeno na internetu u časopisu za epidemiologiju i zdravlje zajednice.
Ovi nalazi doprinose dokazima koji ukazuju na to da bi žene koje se nadaju da će zatrudneti, ili koje su, trebale da prestanu da puše kako bi zaštitile zdravlje svog novorođenčeta, kažu istraživači.
Smrtnost i ozbiljni zdravstveni problemi novorođenčadi su naglo opali, uglavnom zbog poboljšanja porodiljske nege. Ali prijem u jedinicu intenzivne nege novorođenčadi nije neuobičajen, uz dodatak bilo kakvih neurorazvojnih deficita koji mogu opstati u odraslom dobu, kažu istraživači.
U SAD, oko jedna od 10 trudnica puši, a dobro je poznato da je pušenje tokom trudnoće povezano sa povećanim rizicima od prevremenog porođaja, niske porođajne težine i ograničenog rasta dok su u materici.
Ali manje poznato je da li vreme i intenzitet pušenja cigareta kod majke mogu uticati na novorođenče. Ovo je važno jer mnoge žene veruju da je u redu pušiti cigarete pre začeća ili u prva tri meseca trudnoće, ili da je malo verovatno da će lagano pušenje biti štetno, ističu istraživači.
Da bi ovo dalje istražili, oslanjali su se na podatke o nacionalnim sertifikatima o rođenju iz američkog Nacionalnog sistema vitalne statistike (NVSS) od 2016. do 2019. godine, koji je uključivao ukupno 15.379.982 registrovana živorođenih.
Nakon isključivanja višestrukih porođaja, žena koje su imale visok krvni pritisak ili dijabetes pre trudnoće, ili bez informacija o pušenju cigareta u tri meseca pre i tokom trudnoće, 12.150.535 parova majka-dete bilo je dostupno za analizu podataka.
Od ovih parova, nešto više od 9%, 7%, 6% i nešto manje od 6% majki prijavilo je da puše cigarete pre trudnoće, odnosno u prvom, drugom i trećem trimestru. Intenzitet pušenja je klasifikovan kao 0, 1–2, 3–5, 6–9, 10–19 i 20 ili više cigareta dnevno.
Žene koje su pušile imale su više faktora rizika za neonatalne zdravstvene probleme: obično su bile mlađe, ne-Hispano bele, neudate i gojazne, i da su imale nisko obrazovanje, više ranijih porođaja i manje poseta za prenatalnu negu.
Glavni problemi neonatalnog zdravlja definisani su kao: potreba za potpomognutom ventilacijom odmah nakon porođaja; potpomognuta ventilacija duže od šest sati; prijem u NICU za kontinuiranu mehaničku ventilaciju; terapija zamene surfaktanta; sumnja na sepsu; i napadima ili ozbiljnim neurološkim problemima.
Prevalencija svih ovih pitanja bila je nešto ispod 9,5%.
Pušenje pre trudnoće ili u svakom od tri tromesečja trudnoće bilo je povezano sa povećanim rizikom od velikih neonatalnih zdravstvenih problema, bilo odvojeno ili kombinovano, nakon prilagođavanja potencijalno uticajnim faktorima, uključujući starost, etničku pripadnost i težinu (BMI) pre trudnoće.
Rizik od više od jednog velikog neonatalnog zdravstvenog problema ako je majka pušila pre trudnoće bio je 27% veći, a 31–32% veći ako je pušila u bilo kom trenutku tokom trudnoće.
A za pojedinačne komponente, rizik od prijema na neonatalnu intenzivnu negu, na primer, bio je 24% veći ako je majka pušila pre trudnoće, i 30–32% veći ako je pušila tokom trudnoće.
Što se tiče vremena, žene koje su pušile samo pre trudnoće ili samo tokom prvog, drugog ili trećeg trimestra imale su veće šanse da njihovo novorođenče doživi više od jednog ozbiljnog zdravstvenog problema od žena koje nisu pušile ni u jednom trenutku.
Nakon prilagođavanja za potencijalno uticajne faktore, ove šanse su bile veće za 12%, 23%, 40% i 21%.
Čak i lagano pušenje – 1-2 cigarete dnevno – bilo je povezano sa povećanim rizikom od velikih zdravstvenih problema novorođenčadi.
Na primer, među majkama koje su pušile 1-2 cigarete dnevno pre trudnoće, rizik je bio 16% veći, popevši se na 31% veći ako su pušile 20 ili više dnevno.
A rizik od prijema na intenzivnu negu za njihovo novorođenče bio je 13% veći sa dnevnim brojem 1-2 cigarete, popevši se na 29% veći za 20 ili više cigareta.
Ovo je opservaciona studija, i kao takva, ne mogu se izvući čvrsti zaključci o uzrocima i posledicama, uz koje podaci pre trudnoće nisu pravili razliku između onih koji su pušili u bilo kom trenutku u prethodna tri meseca i onih koji su pušili sve vreme, odaju priznanje istraživačima. Niti je bilo informacija o izlaganju duvanskom dimu iz druge ruke.
Ipak, oni zaključuju da njihovi nalazi sugerišu „da ne postoji siguran period i bezbedan nivo pušenja cigareta neposredno pre ili tokom trudnoće“ i „ponovno naglašavaju potrebu da se spreči početak pušenja za nepušače i da se promoviše prestanak pušenja za pušače“.
