Istraživači sa Univerziteta u Ženevi (UNIGE) postigli su značajan napredak u razumevanju kako pankreas reguliše nivo šećera u krvi. Tradicionalno se smatralo da beta ćelije pankreasa, koje luče insulin, zavise od drugih ćelija pankreasa koje proizvode hormone, poput alfa ćelija koje luče glukagon, kako bi pravilno funkcionisale. Međutim, ova nova studija, objavljena u časopisu Nature Metabolism, osporava to uvreženo mišljenje.
Tim, predvođen Pedrom Hererom, profesorom na Medicinskom fakultetu UNIGE, eksperimentalno je uklonio sve ne-beta ćelije iz pankreasa odraslih miševa kako bi utvrdili kako beta ćelije funkcionišu bez pomoći drugih hormonskih ćelija. Rezultati su iznenađujući: miševi sa samo beta ćelijama ne samo da su efikasno kontrolisali nivo šećera u krvi, već su pokazali i bolju osetljivost na insulin nego kontrolna grupa miševa, čak i kada su bili izloženi visokomasnoj ishrani i testirani na otpornost na insulin, što je ključni marker dijabetesa.
Ova otkrića ukazuju na to da su beta ćelije sposobne da samostalno održavaju glikemijsku ravnotežu, što je suprotno dosadašnjim verovanjima. Dodatno, istraživači su primetili da telo kompenzuje nedostatak hormona kao što je glukagon regrutovanjem hormonskih ćelija izvan pankreasa, sugerišući postojanje dodatnih mehanizama adaptacije.
Ova studija ne samo da otvara vrata novim terapijskim mogućnostima za dijabetes, već ukazuje i na potencijalno reprogramiranje ćelija kako bi se pojačala proizvodnja insulina. Na primer, ako se otkriju molekuli koji mogu indukovati prelazak drugih ćelija u beta ćelije, to bi moglo dovesti do novih strategija lečenja dijabetesa, uključujući transplantaciju matičnih ćelija.
Pedro Herrera zaključuje da bi naredna faza istraživanja trebalo da se fokusira na molekularni profil ne-beta ćelija kod dijabetičara i nedijabetičara, kako bi se identifikovali faktori koji bi mogli izazvati ovu konverziju ćelija i potencijalno doprineti lečenju dijabetesa.
