Salo na stomaku može upozoriti na Alchajmerovu bolest decenijama pre pojave simptoma

Salo na stomaku može upozoriti na Alchajmerovu bolest decenijama pre pojave simptoma

Viši indeks telesne mase (BMI) u srednjim godinama je značajan faktor rizika za demenciju. Ali opšte merenje telesne masti, poput BMI, možda ipak nije najbolji prediktor kognitivnog pada.

Nova studija, koju su vodili istraživači sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu, sugeriše da je veza između telesne masti i zdravlja mozga nijansiranija.

Njihovi rezultati još nisu objavljeni, ali sugerišu da je duboka masnoća na stomaku povezana sa markerima Alchajmerove bolesti pre nego što počnu da se pokazuju kognitivni simptomi.

Sveprisutniji tip masti, nazvan potkožna mast, nije mogao da objasni vezu između BMI i markera demencije.

Nalazi su nedavno predstavljeni na godišnjem sastanku Radiološkog društva Severne Amerike.

Glavni autor Mahsa Dolatshahi kaže da je „ključni rezultat“ to što je veći odnos duboke, visceralne masti u 40-im ili 50-im godinama povezan sa nakupinama amiloidnog proteina u mozgu.

I dok ovi plakovi nisu uvek znak Alchajmerove bolesti, oni mogu biti rani marker kognitivnog pada.

„Ova studija ide dalje od korišćenja BMI za preciznije okarakterisanje telesne masti pomoću MRI i, na taj način, otkriva ključne uvide o tome zašto gojaznost može povećati rizik od Alchajmerove bolesti“, kaže Dolatšahi.

„Iako su postojale druge studije koje povezuju BMI sa atrofijom mozga ili čak većim rizikom od demencije, nijedna prethodna studija nije povezala specifičnu vrstu masti sa stvarnim proteinom Alchajmerove bolesti kod kognitivno normalnih ljudi“, objasnio je Dolatshahi uoči konferencije.

Studije prikupljanja sugerišu da su neke vrste masti možda zdravije od drugih, ali mnoge studije koje istražuju vezu između gojaznosti i demencije spajaju sve vrste masti zajedno, ili razmatraju samo potkožne masne naslage, koje je lakše izmeriti i uzeti u obzir većinu svih masti u telu.

Visceralna mast je inherentno drugačija. Ne samo da se skladišti dublje u telu, omotavajući organe, već može uticati na proizvodnju holesterola i insulina i povezan je sa metaboličkim problemima. Za merenje visceralne masti potrebna je magnetna rezonanca (MRI).

U avgustu, Dolatshahi i kolege su objavili svoje početne rezultate iz pilot studije na 32 odrasle osobe u 40-im do 60-im godinama sa normalnom kognicijom. Pojedinci sa više visceralne masti u stomaku pokazali su veću amiloidnu patologiju u desnom korteksu svog mozga, kao i tanji korteks u nekim delovima mozga povezanim sa Alchajmerovom bolešću.

Suđenje je potom produženo. Istraživači kažu da njihova najnovija otkrića, koja uključuju podatke od 80 pojedinaca, pokazuju da je odnos visceralne masti i potkožne masti u stomaku povezan sa povećanim amiloidom u mozgu, i da to čini 77 odsto efekta visokog BMI na amiloid. akumulacija.

„Prema našim saznanjima, naša studija je jedina koja pokazuje ove nalaze u srednjim godinama, gde su naši učesnici decenijama od razvoja najranijih simptoma demencije koja je rezultat Alchajmerove bolesti“, rekao je Dolatšahi u novembru.

Zanimljivo je da je tim otkrio da su niži nivoi holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL) – koji se ponekad naziva i „dobrim“ holesterolom – povezani sa većim nivoima amiloida u mozgovima njihovih učesnika.

Na proizvodnju holesterola utiče visceralna mast, a prethodne studije su povezale nivoe holesterola sa demencijom. U stvari, ranije ove godine, istraživači su otkrili da previše ‘dobrog’ holesterola može povećati rizik od demencije za čak 42 procenta kod starijih osoba.

Veći odnos visceralne masti je takođe povezan sa smanjenim nivoima insulina. Nedavno je studija pokazala da su oni sa insulinskom rezistencijom podložni bržem skupljanju mozga i da ovaj dvostruki udar značajno povećava rizik od razvoja kognitivnih problema kasnije u životu.

Jasno je da je veza između zdravlja tela i mozga izuzetno komplikovana i potrebno je mnogo više istraživanja pre nego što možemo da shvatimo zašto se Alchajmerova bolest češće razvija kod onih sa višim BMI.

U međuvremenu, redovna vežba i zdrava ishrana su dva najbolja načina na koja osoba može da zaštiti svoj mozak i telo od pada.

Nalazi su predstavljeni na konferenciji Radiološkog društva Severne Amerike 2024.