Merenje ukupne mase sala na rukama moglo bi potencijalno da predvidi koje žene i muškarci stariji od 50 godina imaju rizik od preloma kičme, prema istraživanju predstavljenom na 26. Evropskom kongresu endokrinologije, održanom 11-14. maja u Stokholmu. Nalazi mogu pomoći da se identifikuju osobe sa visokim rizikom pomoću jednostavnije i jeftinije metode i utiču na dizajn njihovih planova vežbanja.
Osteoporoza je uobičajena bolest kod starijih ljudi, ali je i među najnedijagnostikovanim i nelečenijim zdravstvenim stanjima na svetu. Mnogi ljudi nemaju primetne simptome osteoporoze sve dok ne dožive povredu ili frakturu, koja se najčešće javlja u kičmi – poznatim kao prelomi kičme ili pršljenova.
Tehnike snimanja, kao što je dual-energetska rendgenska apsorpciometrija (DKSA), koriste se za merenje mineralne gustine kostiju (BMD), dok trabekularni bone score (TBS) procenjuje kvalitet kosti i predviđa nove prelome nezavisno od BMD. Međutim, efekat telesne masti na zdravlje kostiju je još uvek nejasan.
Da bi to istražili, istraživači sa Nacionalnog i Kapodistrijanskog univerziteta u Atini u Grčkoj ispitali su 14 muškaraca i 101 ženu, bez osteoporoze i prosečne starosti od oko 62 godine, i otkrili da oni sa viškom telesne masti – bez obzira na njihov indeks telesne mase (BMI). )—imali su nizak kvalitet kostiju (nizak TBS) u kičmi. Štaviše, što se više trbušne masti nalazi duboko unutar abdomena i oko unutrašnjih organa, to je niži kvalitet sunđeraste kosti kičme (ili trabekularne kosti).
Istraživači su zatim pogledali distribuciju telesne masti ispod kože i otkrili da je veća verovatnoća da će osobe sa većom masnom masom u rukama imati niži kvalitet kostiju i snagu u kičmi.
„Iznenađujuće, po prvi put smo identifikovali da je sastav tela ruku – posebno masna masa ruku – negativno povezana sa kvalitetom kostiju i snagom pršljenova“, rekla je viši autor profesor Eva Kasi.
„Ovo bi moglo značiti da se potkožna masnoća na ruci, koja se lako može proceniti čak i jednostavnom i jeftinom metodom pregiba kože, može pojaviti kao koristan indeks kvaliteta kostiju kičme, verovatno predviđajući rizik od preloma pršljenova.“
Ona je dodala: „Treba napomenuti da je visceralna mast — za koju smo otkrili da je u snažnoj korelaciji sa niskim kvalitetom kostiju — hormonski aktivnija komponenta ukupne telesne masti. Ona proizvodi molekule zvane adipocitokini koji izazivaju upalu niskog stepena, tako da povećan inflamatorni status verovatno ima negativan uticaj na kvalitet kostiju.“
Profesor Kasi priznaje da su potrebne veće studije da bi se potvrdila veza između masti na rukama i rizika od preloma kičme. „Iako naši rezultati ostaju čvrsti nakon kontrole starosti i težine, sada ćemo povećati broj učesnika i proširiti starosnu grupu uključivanjem mlađih odraslih između 30 i 50 godina, kao i više muškaraca“, rekla je ona.
„Štaviše, koristeći gubitak masne mase ruku kao marker, pokušaćemo da odredimo najefikasniju rutinu fizičkog vežbanja koja ne cilja samo na visceralnu masnoću već se fokusira i na gornji deo tela tako da ovi odrasli sa visokim rizikom izgube masnoća ruku i postižu povoljan efekat na kvalitet kostiju pršljenova“.