Ljudi su gotovo svuda izloženi zagađenju vazduha. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 99% svetske populacije svakog dana udiše zagađen vazduh. Šahisti koji se takmiče u zatvorenom nisu izuzetak—i to može uticati na njihov učinak.
Nedavno istraživanje koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Mastrihtu (Holandija) i Tehnološkog instituta Masačusetsa (SAD) analiziralo je kvalitet šahovskih poteza na više nemačkih šahovskih turnira. Otkrili su da šahovski stručnjaci rade lošije kada ima više čestica (PM2,5) u vazduhu.
Neke od pretnji koje zagađenje vazduha predstavlja po zdravlje ljudi su već poznate. Na primer, loš vazduh povećava rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i određenih vrsta raka. Ali nedavno istraživanje implicira da loš kvalitet vazduha može biti povezan sa smanjenjem kognitivnog funkcionisanja.
Ovo ima implikacije za svakoga ko donosi odluke pod pritiskom u zagađenim oblastima i može povećati globalne ekonomske troškove povezane sa zagađenjem vazduha. Svetska banka procenjuje da ovaj trošak iznosi 8,1 bilion dolara (6,7 biliona funti) svake godine.
Istraživači su proučavali učinak 121 šahista na tri odvojena turnira između 2017. i 2019. Oni su procenili više od 30.000 šahovskih poteza koristeći kompjuterski softver koji je identifikovao optimalne odluke i označio značajne greške.
Niz faktora može da utiče na performanse igrača. To uključuje saobraćajnu buku, temperaturu i zagađivače vazduha, uključujući PM2,5 i CO₂. Autori su istraživali uticaj svakog od njih i isključili svaki faktor osim PM2,5.
Svaki turnir je trajao osam nedelja, tako da je merenjem koncentracije PM2,5 unutar mesta održavanja turnira bilo moguće utvrditi kako su varijacije u kvalitetu vazduha povezane sa promenama u performansama igrača. Tokom turnira, koncentracije PM2,5 varirale su od 14 do 70 mikrograma (μg) po kubnom metru vazduha. Izloženost takvim koncentracijama je uobičajena u mnogim gradovima širom sveta i klasifikovana je kao umerena do nezdrava od strane Američke agencije za zaštitu životne sredine.
Za skromno povećanje PM2,5 (10 μg po kubnom metru vazduha), šahisti su imali 26,3% veće šanse da naprave grešku. Kompjuterska analiza je procenila da su greške koje su napravili 10,8% gore od optimalnog poteza.
Ali uticaj kvaliteta vazduha na igru se povećao kada su igrači bili pod većim pritiskom. Turniri su zahtevali 40 poteza za 110 minuta, što je izazvalo veći vremenski pritisak u kasnijim fazama igre. Za isto povećanje PM2,5, šahisti su pravili veće greške kasnije u igri. U poslednjih deset poteza, kada je potrebna maksimalna koncentracija, veličina grešaka je porasla za 20,2% za igrače na najnižem kvalitetu vazduha u poređenju sa igračima na normalnom vazduhu.
Ideja da čistiji vazduh dovodi do oštrijeg razmišljanja među šahistima je u skladu sa sve većim dokazima koji povezuju kvalitet vazduha sa kratkoročnim kognitivnim performansama.
Analiza dnevnih podataka o zagađenju vazduha u Kini otkrila je negativnu vezu između kvaliteta vazduha i prinosa na zalihe od 2005. do 2014. Ovaj efekat je bio slabiji za kompanije koje su preduzele mere za rešavanje lošeg kvaliteta vazduha. Autori studije povezali su loš kvalitet vazduha sa stvaranjem depresivnog raspoloženja među investitorima.
Istraživanje koje sam bio koautor 2016. godine o efektima kratkoročne izloženosti PM2,5 u zatvorenom i na otvorenom takođe je otkrilo da izloženost zapaljenim svećama i saobraćaju u prigradskom saobraćaju negativno utiče na kognitivno funkcionisanje. Učesnici su uradili tri kognitivna testa i pre i posle jednog sata izlaganja PM2,5 i pokazali su se značajno lošije u proseku u testiranju nakon izlaganja.
Epidemiološki dokazi takođe sugerišu da izlaganje visokim nivoima zagađenja vazduha u kritičnim tačkama u životu osobe (naročito u mladom dobu) može biti štetno po zdravlje mozga i dovesti do demencije ili Alchajmerove bolesti kasnije u životu.
Iako faktori koji utiču na spoznaju i demenciju još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, ovi dokazi ispunjavaju mnoge smernice Bradford Hila za uzročnost. Ovi kriterijumi procenjuju epidemiološke dokaze da bi se utvrdilo da li postoji uzročna veza.
Tehnologija menja globalno tržište rada i kao rezultat toga poslovi postaju sve sofisticiraniji. Između 1995. i 2015. godine, udeo visokokvalifikovanih zanimanja u ukupnoj zaposlenosti porastao je za otprilike 5% u Severnoj Americi i skoro 8% širom Evrope. Istovremeno, u oba regiona opao je udeo srednje kvalifikovanih zanimanja u ukupnoj zaposlenosti.
Ali oni koji rade u visokotehnološkim industrijama kao što je nauka o podacima takođe su obavezni da donose složene odluke pod pritiskom. Na učinak ovih profesionalaca na radnom mestu će verovatno uticati i loš kvalitet vazduha. Stručnjaci za šah, koji se proučavaju zbog svoje sposobnosti da donose složene odluke u stresnim uslovima, stoga bi mogli biti kanarinci u rudniku uglja za produktivnost na radnom mestu među visokokvalifikovanim profesionalcima.
Zagađenje vazduha predstavlja toliku pretnju strateškom razmišljanju pod pritiskom da šahisti često prate kvalitet vazduha u svom okruženju. Ali mehanizam kroz koji zagađenje vazduha utiče na njihovu (i svačiju) spoznaju ostaje uglavnom nejasan. Istraživanja moraju precizno utvrditi koji zagađivači su najštetniji za kognitivno zdravlje kako bi se mogao uspostaviti globalno priznati bezbedni nivo kvaliteta vazduha.
