Starenje donosi dva suprotna trenda u riziku od raka: prvo, rizik raste u našim 60-im i 70-im godinama, kako se decenije genetskih mutacija gomilaju u našim telima. Ali onda, nakon oko 80 godina, rizik ponovo opada – i nova studija može objasniti ključni razlog zašto.
Međunarodni tim naučnika koji stoji iza studije analizirao je rak pluća kod miševa, prateći ponašanje matičnih ćelija alveolarnog tipa 2 (AT2). Ove ćelije su ključne za regeneraciju pluća, a takođe su i mesto gde počinju mnogi kanceri pluća.
Ono što se pojavilo je viši nivo proteina zvanog NUPR1 kod starijih miševa. To je dovelo do toga da se ćelije ponašaju kao da im nedostaje gvožđa, što je zauzvrat ograničilo njihovu stopu regeneracije – ograničavajući i zdrav rast i tumore raka.
„Ćelije koje stare zapravo imaju više gvožđa, ali iz razloga koje još uvek ne razumemo u potpunosti, one funkcionišu kao da nemaju dovoljno“, kaže biolog za rak Ksuećijan Džuang, iz Memorijalnog centra za rak Sloun Ketering (MSK) u Njujorku. .
„Ćelije koje stare gube svoj kapacitet za obnavljanje, a samim tim i za brzi rast koji se dešava kod raka.“
Utvrđeno je da se isti procesi dešavaju iu ljudskim ćelijama: više NUPR1 dovodi do pada količine gvožđa dostupnog ćelijama. Kada je NUPR1 veštački smanjen ili je gvožđe veštački povećano, sposobnosti rasta ćelija su ponovo povećane.
To potencijalno daje istraživačima način da istraže tretmane koji ciljaju na metabolizam gvožđa – posebno kod starijih ljudi. To bi možda moglo da obnovi kapacitet pluća kod onih koji imaju dugoročne posledice od COVID-19, na primer.
Ovi nalazi takođe imaju implikacije na lečenje raka zasnovano na vrsti ćelijske smrti koja se zove feroptoza, koju pokreće gvožđe. Ova ćelijska smrt je ređa kod starijih ćelija, otkrili su istraživači, zbog njihovog funkcionalnog nedostatka gvožđa.
Ovo ih možda takođe čini otpornijim na tretmane raka zasnovane na feroptozi koji su u razvoju – tako da što se ranije može isprobati tretman feroptoze, veća je verovatnoća da će funkcionisati.
„Ono što naši podaci sugerišu u smislu prevencije raka je da su događaji koji se dešavaju kada smo mladi verovatno mnogo opasniji od događaja koji se dešavaju kasnije“, kaže biolog za rak Tuomas Tamela, iz MSK.
„Dakle, sprečavanje mladih ljudi da puše, sunčanje ili druge očigledne kancerogene izloženosti verovatno je čak važnije nego što smo mislili.“
Ovde ima još mnogo toga da se istraži o efektima NUPR1 i kako se on odnosi na funkciju matičnih ćelija – i zdravu regeneraciju i rast kancera – ali ovo su važni nalazi za borbu protiv raka u bilo kojoj fazi života.
Kao i uvek kod tretmana raka, potrebno je uzeti u obzir više faktora: tip i stadijum raka, druga medicinska stanja koja bi mogla biti uključena i (kao što ova nova studija pokazuje) starost pojedinca. Što više personalizujemo ove tretmane, to mogu biti efikasniji.
„Još uvek postoji mnogo toga što se ne zna o tome kako starenje zapravo menja biologiju raka“, kaže Zhuang.
